Српско-мађарска изложба о дигитализацији

У припреми поставке „Дигитализација књиге као функционално културно наслеђе”, отворене у Београду, учествовали су Национална библиотека Сечењи из Будимпеште, Народна библиотека Србије, Амбасада Мађарске у Србији, Мађарски културни институт „Collegium Hungaricum”, Факултет драмских уметности, Фармацеутски факултет и Музеј за историју фармације.

Изложба „Дигитализација књиге као функционално културно наслеђе” ауторке Јелене Манојловић свечано је отворена данас у Народној библиотеци Србије. Предмет изложбе је књига „Кројтербух” („Креутербућ”) Адама Лоницера с краја 16. века, која показује утицај западне културе и науке на развој здравствене културе, медицине и фармације у Србији.

У сарадњи са Националном библиотеком Сечењи из Будимпеште, обављено је истраживање о историјском путу књиге, док је процес дигитализације дела, које има 768 страна, обављен на Факултету драмских уметности у Београду, на Катедри за камеру.

Изложбу је отворио амбасадор Мађарске у Србији Атила Пинтер, рекавши: „Наша сарадња са Фармацеутским факултетом почела је пре три године, а дигитализација старе и ретке књиге, која је једна од најзначајнијих књига у историји фармације, представља трећу фазу нашег заједничког пројекта... Надамо се да ће наша сарадња у очувању мађарских културних добара на територији Србије да се настави јер има још много тога што је вредно пажње и што ће продубити наше односе”.

Саветник за међународну сарадњу у кабинету потпредседника Владе Вук Радуловић истакао је да је овај пројекат сјајан пример интерсекторске и интернационалне културне сарадње: „Отварањем ове изложбе наставља се и процес заштите и презентације публикације Адама Лоницера, која представља пример старе и ретке грађе од значаја за културна наслеђа Републике Србије и Мађарске”, рекао је Радуловић.

Сам процес дигитализације, како Радуловић наводи, веома је значајан за културно наслеђе, јер се тиме остварују превентива и заштита од великог губитка, оштећења или уништења грађе, а такође се обезбеђује и велика видљивост и промоција културног блага.

„Дигитализацијом желимо да обезбедимо бржи и једноставнији приступ грађи, дамо подршку стварању нових уметничких садржаја и побољшамо услове за научно-истраживачки рад”, каже Радуловић.

В. д. управника Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало нагласио је да му је амбасадор Пинтер током претходне посете Народној библиотеци рекао да између двеју земаља нема отворених питања, али да има отворених путева, а да су се тада договарали и о постављању ове изложбе.

„Договарали смо се и да се у догледно време потпише споразум између Националне библиотеке Сечењи из Будимпеште и Народне библиотеке Србије. Национална библиотека Сечењи има старе српске књиге које ми немамо, а волели бисмо да их преузмемо у дигиталном облику”, открио је Пиштало и додао да је такође иницирао превод једне мађарске кулинарске књиге.

Осим тога, додао је, постигнут је договор о конзервацији и дигитализацији старих и ретких књига, као и о узајамном преводу мађарских и српских писаца.

„Дошли смо до идеје подизања мостова културе, пре свега у вези са Новим Садом као будућом престоницом културе у Европи”, истиче Пиштало.

Изложба „Дигитализација књиге као функционално културно наслеђе” резултат је билатералне сарадње Музеја за историју фармације Фармацеутског факултета у Београду и Амбасаде Мађарске, а циљ је добијање дигиталног документовања података и документације о предмету из музејске збирке по музејским стандардима, чиме би се повећала видљивост и доступност предмета.

Током трајања изложбе посетиоци ће имати прилике да виде примерак књиге „Креутербућ”, која се ретко излаже у јавности. На овом пројекту су учествовали стручњаци Народне библиотеке Србије, Факултет драмских уметности, Фармацеутски факултет, Амбасада Мађарске, Мађарски културни институт „Collegium Hungaricum” и Музеј за историју фармације.