„Време тескобе” слоган је овогодишњег 67. Стеријиног позорја у Новом Саду, које ће бити уприличено од 26. маја до 3. јуна уз девет представа у такмичарској селекцији и три у нетакмичарском међународном делу фестивала „Кругови”. Селекцију је потписао селектор Миливоје Млађеновић, а традиционанално позоријанско место сусрета је Српско народно позорише.
Прве фестивалске вечери, ван конкуренције биће премијерно изведена представа „Милева Марић” о Милеви Марић Ајнштајн у режији Анице Томић. Текст драме написале су драматуршкиње Тијана Грумић, Олга Димитријевић, Ведрана Клепица, Ведрана Божиновић и Миња Богавац, а адаптацију Јелена Ковачић.
Између два фестивалска издања Миливоје Млађеновић уживо је видео 51 представу позоришта у Србији и региону и седам представа у форми видео-снимка. Од укупног броја премијерно изведених представа, 21 је праизведба домаћих драмских дела, међу којима и три ауторска пројекта и четири драматизације прозних дела.
У такмичарској селекцији 67. Стеријиног позорја наћи ће се представе: „Избирачица” Косте Трифковића у режији Иве Милошевић у продукцији Народног позоришта из Суботице, затим „Протекција” Бранислава Нушића у режији Кокана Младеновића Народног позоришта из Сарајева, као и дело „Код вечите славине” Момчила Настасијевића у режији Соње Петровић Српског народног позоришта. Ту је свеже, премијерно изведено „Чудо у Шаргану” Љубомира Симовића, у режији Јагоша Марковића, Југословенског драмског позоришта. У селекцији је и представа „Године врана” Синише Ковачевића у извођењу Народног позоришта Београд, као и „Ролеркостер” Јелене Кајго, у режији Милице Краљ, београдског Атељеа 212. У такмичарској селекцији је и комад „Последње девојчице” Маје Пелевић, у режији Кокана Младеновића и у извођењу позоришта „Деже Костолањи” из Суботице, затим „Флеке” Тијане Грумић, у режији Југа Ђорђевића, са којим на Позорје стиже Краљевачко позориште, али и „Блудни дани куратог Џонија” Филипа Грујића, у режији Јоване Томић, Новосадског позоришта.
– Између два Позорја уочиле су се учестале поставке класичних комада, укупно је изведено 13 дела наше класике. Међу њима предњачи интересовање за дела Бранислава Нушића: изведено је шест Нушићевих дела: два пута „Сумњиво лице”, једанпут „Протекција”, „Власт” и „Народни посланик” и ређе извођени комад „Не очајавајте никад”. Следи Јован Стерија Поповић са три драме изведене у протеклој сезони. Међу њима су и „Ајдуци”, Стеријина драма која се заиста ретко изводи. Занимљиво је да се пробудило интересовање за Трифковићеву „Избирачицу” која је постављена у два позоришта – каже Миливоје Млађеновић и примећује: – У драгоцена и ређа истраживања драмске баштине спада и поставка експресионистичке драме „Код вечите славине” Момчила Настасијевића. Редитељски приступ делима наших драмских класика кретао се од једноставне реконструкције разговетног драматуршког увезивања, осавремењене верзије сложеније структуре, или гротескне стилизације, као и оне инсценације које одликује драмска пуноћа ликова. Било је и таквих у којима су сувишни, претерани, знаковно не увек разговетни елементи претили да угрозе значење представе.
Кад је реч о заступљености дела наших савременика и дела „живих класика”, констатује селектор Позорја, играно је десет таквих драмских дела. Углавном су то комади чија је вредност већ проверена на Стеријином позорју, међу њима истичемо да су драме Љубомира Симовића игране у три позоришта.
– Сматрам важним постављање текста „Окамењено море” Велимира Лукића у позоришту „Бора Станковића” у Врању. Приметно је да је од појаве пандемије вируса корона значајно опао број извођених драма наших писаца у региону и свету. У овом селекционом периоду бележимо само три српска драмска дела у региону: Нушићева „Протекција” у Народном позоришту у Сарајеву и „Сумњиво лице” у Народном позоришту у Битољу, те Симовићево „Путујуће позориште Шопаловић” у истом театру. Подаци о заступљености наше драме ван наших граница у овом тренутку јасно говоре о неопходности значајнијег улагања у промоцију домаће драмске књижевности у региону и свету – вели Млађеновић.
У нетакмичарској међународној селекцији „Кругови”, три су представе, две из Загреба и једна из Скопља: „Ја сам она која нисам” Мате Матишића, у режији Паола Мађелија и продукцији ЗКМ Загреб, „Усидрене” Елвиса Бошњака, режију је потписала Анастасија Јанковска, а продукцију ХНК Сплит, ГДК „Гавела” Загреб, ХНК Задар, „My name is Goran Stefanovski”, драматург је Бранислава Илић, редитељ Бранислав Мићуновић; Драмски театар Скопље. Представа у част награђених биће „Хркачи”, за коју текст и режију потписује Никола Пејаковић, а изводи је ансамбл Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
Comentários