Треба очекивати да би први кораци у обнављању сарадње Орбана и Моравјецког могли да се односе на заједничке пословне интересе у енергетици. Пољски енергетски концерн „Орлен” недавно је купио акције локалне компаније „Лотос”, али је због антимонополских мера ЕУ морао и да преко 400 некадашњих „Лотосових” бензинских станица прода МОЛ-у.

Од почетка рата у Украјини традиционално добри односи између Мађарске и Пољске, пратећи ескалацију сукоба, углавном су ишли силазном линијом. За разлику од изразито проукрајинских ставова званичне Варшаве, мађарски премијер Виктор Орбан, осим увођења санкција Русији, ниједном није показао спремност да следи курс пољског колеге Матеуша Моравјецког.
Крајем јула, Орбан је оценио да су пољско-мађарски неспоразуми емоционалне природе, јер Мађари „рат који је у току третирају као борбу два словенска народа”, док Пољаци „осећају да се и они боре у њему”. Моравјецки је, пак, отворено говорио да су се „путеви Пољске и Мађарске разишли”, али да Пољска не учествује у рату у Украјини, који воде Украјинци подржани америчким и европским оружјем.
Међутим, пољски премијер је након нешто више од месец дана одлучио да измени став о сарадњи са Орбаном. У складу са намером Пољске да се обнови рад Вишеградске групе у пуном капацитету, Моравјецки је, уз „уважавање осетљивости украјинских пријатеља” одлучио да се поново успоставе односи са Мађарском у областима у којима постоје обострани интереси. То се, пре свега, односи на координацију активности две владе према Бриселу, с обзиром да и Пољска и Мађарска још не могу да користе средства из европских фондова, иначе, намењена санацији економске штете изазване пандемијом вируса корона.
У влади Пољске надају се да би, након измене закона о судовима у Сејму, Европска комисија током новембра могла да прекине блокаду финансијске помоћи. Сличним путем кренуо је и Орбан. Мађарски парламент припрема предлог закона о канцеларији за борбу против корупције, као и формирање посебне радне групе која ће укључивати, између осталог, невладине организације које би вршиле надзор над трошењем средстава из ЕУ. Нова канцеларија предузела би рестриктивне мере уколико мађарске власти не предузму кораке да спрече, истраже и реше неправилности у вези са преваром, сукобом интереса, корупцијом и другим злоупотребама средстава. Поред тога, планирана радна група имала би улогу саветодавног тела канцеларије и у њој би равноправно били заступљени представници извршне власти Мађарске и невладиних организација.
Мађарска сe, попут Пољске, суочава са слабљењем вредности националне валуте и инфлацијом, па је Орбанова влада под све већим притиском да постигне договор са ЕУ о добијању финансијске подршке за инфраструктурне пројекте. Најаве Моравјецког о обнови односа са Орбаном изазвале су незадовољство у пољској опозицији која указује на анкете о расположењу чланства Фидеса према рату у Украјини.
Према наводима портала „24.hu”, чак 49 одсто бирача Фидеса сматра да су за избијање руско-украјинског рата најодговорније САД, док je свега три одсто симпатизера Виктора Орбана имало став да је то Русија. Око 12 одсто испитаника верује да је највећа кривица Украјине за ратну кризу, док око 32 одсто није имало одговор.
Аналитичари угледног пољског недељника „Политика” оцењују да обнова сарадње са Орбаном представља још један неуспешан покушај председника ПиС Јарослава Качињског да извуче Пољску из позиције „парије” унутар ЕУ и да, попут захтева за немачким ратним репарацијама, овај потез има маркетиншки значај намењен бирачима.
Треба очекивати да би први кораци у обнављању сарадње Орбана и Моравјецког могли да се односе на заједничке пословне интересе у енергетици. Пољски енергетски концерн „Орлен” недавно је купио акције локалне компаније „Лотос”, али је због антимонополских мера ЕУ морао и да преко 400 некадашњих „Лотосових” бензинских станица прода МОЛ-у. Из ове мађарске нафтне компаније најавили су да су послови на ребрендирању бензинских пумпи увелико у току и да ће потрошачима у Пољској испоручивати гориво из пољских рафинерија нафте. Поред тога, владајуће странке Право и правда (ПиС) и Фидес могле би поново заједнички наступити у Европском парламенту са другим десничарским странкама и покретима у јеку најављене гасне кризе. Пољски медији иначе истичу недавне изјаве мађарског шефа дипломатије Петера Сијарта о руском „Гаспрому” као „поузданом партнеру”, као и очекиваном несметаном снабдевању Мађарске преко „јужне трасе” („Турски ток”).
Премијер Моравјецки сматра да ће Пољска спремно дочекати наступајућу гасну кризу и да ће једини тренутни енергетски проблем, око транспорта угља из прекоокеанских земаља, ускоро бити решен новом динамиком у раду пољских железница. Пољска се припрема за отварање Балтичког гасовода почетком октобра, који ће повезати ову земљу са Норвешком и Данском. Очекује се да ће пуштањем у рад овог гасовода Пољска у потпуности решити недостатак руског гаса и да ће почетком следеће године моћи да користи око 80 одсто његових укупних капацитета.
Comments