Подсетићемо се чланова хора, који су учествовали у настанку ЦД-а. Лазар Томашевић+ (бас), Георгије Чолић+ (бас), Милорад Шошић+ (бас), Милан Јурковић+ (баритон), Иван Маргаритовић+ (баритон), Радивој Кичињ+ (баритон), Мирослав Брцан (хоровођа), Стеван Петровић+ (тенор 2), Миленко Милошевић+ (тенор 2), Ненад Роцков+ (тенор 1), Радован Станковић + (тенор 1), Јован Белош+ (тенор 1) и покојни свештеник помашке цркве, Иван Јакшић.
Приликом снимања диска, Свету литургију на Преображење Господње служили су: протојереј Војислав Галић, јереј Љубисав Милисавић, протођакон Милутин Брцан, појао је српски православни хор „Јавор”, а диригент је био Мирослав Брцан.
Велика јектенија (усрдно мољење бого-службене заједнице), дијалошка форма велике, и сваке друге јектеније, огледа се у молитвеном вапају, који бива подстакнут ђаконовим молитвеним позивом да се помолимо Господу, на шта народ једногласно одговара: „Господе помилуј”. Овај део молитве смо издвојили као део атмосфере у цркви док траје литургија.
После Велике сеобе Срба у Угарској, Срби су се, чувајући свој идентитет, успешно интегрисали у нову средину. У духовном и културном животу никла су остварења са православним српским обележјем од трајне вредности. Тридесетих година 19. века у значајним културним центрима и местима, у којима је био бројнији српски живаљ, оснивају се црквени хорови и певачка друштва. Под утицајем српског патријарха Јосифа Рајачића и руског проте Михаила Рајевског, будимски композитор Корнелије Станковић (1835-1865), почев од 1855. године, први записује нотама литургију према српском народном појању и хармонизује литургијске напеве за четворогласни хор. Постоје писани трагови да је првобитни, мешовити хор под именом „Јавор”, основан у Сентандреји 1902. године, а престао је са радом 1914, уочи Првог светског рата. Диригент је био Лазар Терзин (1880-1965), последњи школски надзорник и референт Српске православне епархије будимске. Сачувани су и његови записи „Из прошлости Сентандреје”. Објавио их је Српски календар за 1993. годину (издавач: Српски демократски савез у Мађарској, Будимпешта 1993).
(Наставак следи...)
Чланак је део пројекта суфинансираног од стране Фонда за изгбегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Фонда, који је доделио средства.
Comments