УНХЦР: Све више Украјинаца стиже у Србију

Према званичним подацима, до сада је око 148.500 избеглица из Украјине ушло у Србију, од којих је око 145.513 напустило земљу и отишло у друге државе. Међутим, овај број се свакодневно мења, каже Суфијане Ађали, нови представник УНХЦР-а у Србији.

Разарање и ратна дешавања у Украјини довели су до тога да је трећина грађана ове државе била принуђена да напусти своје домове. Око осам милиона избеглица уточиште је пронашло у околним земљама, док је још 5,3 милиона људи интерно расељено унутар граница Украјине. Огромна већина избеглица из Украјине су жене и деца, што их чини изузетно рањивим.

Попут других европских земаља, Србија је такође показала недвосмислену подршку избеглицама из Украјине, а УНХЦР је нарочито поздравио одлуку Владе Србије да омогући привремену заштиту људима који су избегли из Украјине. "Чули смо да се избеглице осећају веома добродошло у свом новом окружењу и међу својим новим комшијама. Србија већ деценијама показује велико саосећање и подршку према људима који су били принуђени да напусте своје домове", каже Суфијане Ађали.

У којој мери је рат у Украјини променио слику света коју смо познавали до прошле године из перспективе УНХЦР-а? Да ли можемо да очекујемо сличне сукобе и наредних година? - Рат у Украјини утицао је на стање у Европи више него што је иједан други сукоб утицао деценијама уназад. Сукоб оваквог интензитета озбиљно се одразио на тренутну слику света и његове последице наставиће да се осећају наредних година или чак деценија, са импликација које увелико надилазе границе Украјине. Када је реч о предвиђањима будућих догађаја, једна од лекција из Украјине јесте да се рат и масовно расељавање које он проузрокује не може предвидети са сигурношћу, али ми морамо бити спремни како бисмо реаговали на све могуће сценарије. Оно што је такође постало јасно од почетка рата усред Европе јесте да избегличка криза може да се догоди било где и било када. Нико не бира да постане избеглица, а свако може да се нађе у тој ситуацији.

Украјинска криза на површину је избацила и бројне предрасуде и стереотипе о избеглицама из ове земље, а међу доминантне спадају уверења да они имају другачији третман од људи из других делова света који су такође били принуђени да напусте своје домове у потрази за безбедношћу. Како УНХЦР оцењује такво стање? - УНХЦР без престанка заговара право на приступ азилу за све избеглице, и наша позиција је јасно пренета свим владама са којима сарађујемо. Поштовање људских права и права избеглица је правна и морална обавеза и не зависи од нечије националности, земље порекла или начина на који је та особа дошла. Прошле године је број принудно расељених у свету досегао рекордна 103 милиона. Сви они који беже од рата, прогона или дискриминације имају право да затраже азил.

Како оцењујете однос Републике Србије према избеглицама и припадницима других осетљивих група о којима УНХЦР брине, као што су апатриди и интерно расељене особе? - Током готово пола века, колико је УНХЦР присутан у Србији, имали смо веома добру сарадњу са локалним властима, са којима заједно радимо на стварању бољих услова за људе који су били принуђени да напусте своје домове, као и за особе у ризику од апатридије. Ми веома блиско сарађујемо са Министарством унутрашњих послова и Комесаријатом за избеглице и миграције, као нашим водећим партерима, као и са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарством просвете, Министарством за јавну управу и локалну самоуправу и другим релевантним министарствима.

У јавном дискурсу често се погрешно употребљавају термини „избеглица” и „мигрант”. Да ли то отежава пружање помоћи онима којима је она заиста потребна? - Ови термини имају другачија значења и њихова погрешна употреба проузрокује проблеме и за једну и за другу популацију. Избеглице су људи који беже од конфликата и прогона и за њих ускраћивање азила може имати фаталне последице. Мигранти се не одлучују на одлазак из земље због директне опасности по живот због рата или прогона, већ превасходно да би унапредили своје животне услове. За разлику од избеглица које не могу безбедно да се врате својим кућама, мигранти немају такве потешкоће. За појединачне државе ова разлика је важна. Оне се баве мигрантима на основу својих националних закона о имиграцији. С друге стране, земље се баве избеглички питањем кроз норме о заштити избеглица и азилу које су прописане у националном и међународном законодавству. Државе имају одређене одговорности према свима који затраже азил на њиховим територијама или границама.

Поједина истраживања јавног мњења су показала висок ниво ксенофобије у Србији. Како ви коментаришете ова истраживања? - Србија има много искуства у пријему људи који су избегли од ратова, а њени грађани показали су добродошлицу бројним избеглицама на почетку избегличке кризе 2015. године. Информације су важне, а људи су често забринути и уплашени, јер немају довољно проверених информација. Приказивање тачних бројки и објашњавање разлога за долазак избеглица, као и информисање људи о потенцијалима, талентима и знањима које избеглице доносе, помаже да се превазиђу предрасуде. Одличан пример солидарности према избеглицама међу младима у Србији видели смо и током пројекта „У њиховим патикама”, који је УНХЦР организовао са Министарством просвете и који је био намењен средњошколцима. Овај пројекат показао је да млади имају велико саосећање према избеглицама, уколико добију могућност да формирају своје ставове на основу чињеница и проверених информација.