top of page

ФЕЉТОН: Седам векова од смрти српског краља Милутина (6)

Тешко је са сигурношћу говорити о односима између Драгутина и Милутина, као и о стварима које су довеле до кризе њихових односа, али се сматра да тај однос од почетка није био топао и братски, а да је највећи њихов камен спотицања било питање Милутиновог наследника. Тај проблем су обојица желела да реше у своју корист, што је на крају довело до отвореног грађанског рата.


Држава Немањића крајем XIII и почетком XIVвекaа

Извесно је да се прави рат распламсао око 1301. године, али је и пре тога било јасно да ће до њега доћи, о чему сведоче и помоћни одреди које је Милутин добио из Византије 1299. године приликом склапања брака. Драгутин, са друге стране, није могао да рачуна на подршку тазбине, пошто се краљевина Угарска од убиства Владислава IV 1290. године налазила у грађанском рату око престола у коме је и сам Драгутин активно учествовао.


Краљ Милутин 1301. године долази у сукоб са Дубровачком републиком издавањем наредбе да се позатварају дубровачки трговци у краљевини Србији, заузећем приобалног појаса око града са Цавтатом и копненом блокадом града. Република светог Влаха је на то одговорила заузимањем Мљета, поморском блокадом ушћа Бојане и нападом на Котор, који је одбијен. Током наредне године отпочели су преговори који су окончани 14. 09. исте године мировним уговором који је закључен уз посредовање Млетачке републике која је у то доба била дубровачки сениор.


Остаје нејасан повод за овај сукоб, који је можда био у вези са сукобом са Драгутином или је пак Милутин као византијски савезник блокирао Дубровник као Млетачког вазала услед текућег сукоба Млечана и Византије, који је произашао из млетачко-ђеновљанског рата (1294-1299), који се те године завршио склапањем примирја на десет година, али је извесно да је овим ратом краљевина Србија задобила Цавтат и приобални појас око града, а Мљет је остао у њеном саставу.


Ситуација на Балканском полуострву у то доба је била поприлично комплексна и у готово свим његовим деловима беснели су ратови. На његовим западним деловима су поред сукоба између Драгутина и Милутина по краљевини Србији, беснели сукоби у краљевини Угарској између противника Карла Роберта (међу којима је био и Драгутин) и његових присталица, међу којима су се истицали Шубићи који су га и овенчали 1300. године за краља у Загребу, али и у бановини Босни између Шубића и Котроманића тј. богумила.


Без обзира на активну укљученост у два сукоба (борбе у Босни и Угарској), брибирски кнез Павле I Шубић (1292-1312) је највероватније око 1304. године покушао да искористи борбу између Драгутина и Милутина и заузме Хумску област.


Његове трупе су продрле скроз до Оногошта (данашњи Никшић), а у једној исправи из те године се његов син и титуларни бан Босне Младен II Шубић (1312-1322) назива господарем целе Хумске земље. Међутим током тих борби су Милутинове снаге заробиле самог Младена II, а ускоро је Милутиново посланство преко Дубровника стигло до Павла у Скрадин и уговорило њихов заједнички сусрет.


Предмет и закључак преговора није познат, али је извесно да су се њих двојица састали у Вруљи код Макарске, после чега више није било упада Шубића у Захумље и Младен се опет нашао на слободи, али остају непознати услови и одредбе договора између Павла и Милутина.


*

Чланак је део пројекта Гласа Пеште, који суфинансира Фонд за избегла и расељена лица и Србе у региону АП Војводине. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Фонда, који је доделио средства.

Comments


bottom of page