Уз прву количину „Фајзерове” вакцине против вируса корона јуче је стигла и најава да ће у јануару бити набављена још 21.000 тог цепива, па се у јавности чују питања ко све треба и може да га прими, сем најугроженијих, старијих од 70 година и медицинског особља.

Наjчешће полемике воде се око питања треба ли деци давати вакцину против ковида 19 и да ли грађани који су прележали ту заразу и имају антитела треба да буду вакцинисани. Сци. мед. др Владан Чокић, научни саветник у Институту за медицинска истраживања, истиче да 95 одсто пацијената који су прележали заразу сигурно има антитела, а да научници прате колико она трају и истиче да је потребно још неко време за јасан одговор да ли и они треба да се пелцују.
Такође, у току су истраживања колико постојеће вакцине могу да одбране људе уколико их нападне нова, мутирана варијанта вируса корона. Чокић каже да су честе мутације специфичне за вирус грипа, па је зато пракса да се против њега ризичне категорије становништва вакцинишу једанпут годишње, док вирус корона није подложан тако честим мутацијама и омогућава дуготрајнији природно развијени имунитет. Ранијим испитивањима је доказано да су антитела на САРС ков 1 трајала чак и дуже од десет година, што показује да је имунитет пацијената који су прележали вирус корона углавном трајнији у поређењу са особама које су боловале од грипа.
Један део међународне науке је, каже, за то да ипак и особе с антителима на САРС ков 2 треба да се вакцинишу јер им то додатно поспешује имунитет против опаког вируса. Али Чокић напомиње да они свакако нису у приоритетној групи као најстарији становници, на пример. Додаје да су у домове за старе, од матичног удружења таквих установа, већ јуче ујутру стигли упити ко жели да се вакцинише и да баке и деке треба да одговоре до наредног понедељка.
– За сада је испитано и сигурно да „Фајзерова” вакцина сме да се убризга популацији узраста од 16 до 85 година. Та компанија, као и „Модерна”, тек је почела испитивања и на млађима од 16 година, тако да још нема довољно података за вакцинацију деце између 12 и 15 година, док цепиво уопште није тестирано на млађима од 12 година. Такође, нису обављана тестирања на трудницама, па ни њих не треба пелцовати. Вакцине могу да се дају хроничним болесницима, попут оних с канцером, дијабетесом и сидом – истиче др Чокић и додаје да произвођачи цепива препоручују особама с потенцијално јачим алергијским реакцијама да после примања вакцине остану пола сата у амбуланти на праћењу.
У току транспорта „Фајзерова” вакцина може привремено, 15 дана, да стоји у сувом леду на температури до минус 80 степени Целзијуса јер садржи РНК. А када се једном одледи, не сме се више залеђивати већ се до пет дана чува у фрижидеру. Ван транспорта вакцине попут поменуте чувају се у специјалним замрзивачима на температури од минус 70 степени по Целзијусу, како њихов квалитет не би био доведен у питање.
На друштвеним мрежама се, непосредно по објави фотографија пристиглих „Фајзерових” цепива у Србију, повела расправа да ли су она употребљива ако су допремљена у ДХЛ-овим картонским кутијама, док се на снимцима из света приказује транспорт у некаквим специјалним контејнерима. Државни званичници су одмах нагласили да је у потпуности испоштован такозвани хладни ланац транспорта, а Чокић каже да би вакцине требало да буду исправне уколико се у кутијама које је јавност видела налазио већ поменути суви лед.
Comentarios