Маска која не само да штити од вируса корона, већ мери и капацитет плућа, указујући на то да ли је корисник оболео од поменуте заразе или има проблема с бронхитисом, на пример, ускоро ће бити на тржишту, а изумели су је научници с Факултета техничких наука (ФТН) Универзитета у Новом Саду.
Нова "паметна" маска изгледа као она најобичнија заштитна, купљена у апотеци, само је извезена украсним шарама. Патентирао ју је мултидисциплинарни истраживачки тим, под вођством редовног професора поменутог факултета др Горана Стојановића, који на ФТН-у предаје Медицинску електронику.
Стојановић објашњава да су маске настале као део његовог пројекта „Стрентекс”, који је на конкурсу Европске комисије (ЕК) освојио треће место, од укупно 109 поднетих пројектних предлога. На основу тога од ЕК су добили бесповратних 2,47 милиона евра и купили на овим просторима јединствену машину за вез електронике на текстилу, која је коштала 40.000 евра.
Додатних 250.000 евра издвојили су за опрему за рад, и сместили је у део новог Научнотехнолошког парка који припада ФТН-у. Остала средства користе за научне конференције и путовања, али и запошљавање нових истраживача, међу којима су и четири млада докторанда који тек треба да стекну докторску диплому, као и три научника из Индије, Грчке, Босне и Херцеговине.
Др Стојановић истиче да ће тај тим наредне четири године радити на проналаску још изума електронике на текстилу и да ће у новосадском Научнотехнолошком парку направити центар изврсности јединствен у тој области за читав регион, ка којем ће гравитирати сви околни истраживачи. Њихове „паметне” маске могу се, проверено, до шест пута прати у веш-машини.
– У шаре које веземо на обичним заштитним маскама за лице уткана је електроника. Користили смо сребрни конац који игра улоге електрода, а уз помоћ апликације на мобилном телефону корисник мери капацитет својих плућа, и у кућним условима. Желимо да се наше маске користе и када пандемија прође, па ћемо их прилагодити и коришћењу при појачаном загађењу ваздуха. Заштитне маске с тако ситно везеном електроником је први пут у свету направио наш тим. А цена ће им бити до 15 одсто виша од обичне маске купљене у апотеци. Наредни корак је да прикупимо искоришћене и бачене маске, да их прерадимо и од њих правимо рециклиране материјале за нашу електронику, како бисмо заштитили животну средину. То је нови пројекат, којим смо већ аплицирали код Европске комисије – наглашава професор ФТН-а.
Српски научници намеравају да у заштитне маске уграђују и сензоре који ће, путем даха, бележити присуство хелико бактерије у организму, а направиће и варијанте с грејачима који изгледају као везени конац, а служе за загревање даха спортиста, на пример, који зими тренирају у хладним условима. Намера им је да електронику на текстилу користе за неинвазивне контроле здравља организма, па ће на одећу пришивати електроде за мерење ЕКГ-а срца, као и сензоре на текстилу за мерење температуре нашег тела. Други пројекат научног тима с ФТН-а је стварање растегљиве електронике која, на пример, може да се угради у спортске знојнице и у току вежбања мери откуцаје срца. Они тренутно раде и на трећем, код нас револуционарном, пројекту стварања електронике од хране. Назвали су га „Гринелит”, а са милион евра га, опет, финансира Европска комисија. Партнери су им Институт за технологију из Милана и Технички универзитет из Копенхагена.
– Идеја је да чувамо животну средину производњом сензора који се користе у медицини, мере нешто у људском организму, а праве се, на пример, од брашна, сира, кечапа, и могу да се поједу. Ти уређаји могу имати и облоге од злата и сребра које су, такође, јестиве. Помоћу њих доктори могу пратити пут од уста до желуца и мерити пе-ха вредност организма пацијента, пронаћи скривена крварења и места на којима се развио канцер. Ови наши сензори могу представљати иновативну алтернативу непријатним прегледима попут гастроскопије или колоноскопије – објаснио је проф. Стојановић.
Каже да ће правити и јестиве сензоре које пацијенти неће ни морати да поједу при прегледу, већ ће их, на пример, само мало задржати у устима да покупе пљувачку, у којој су биомаркери људског здравља. Помоћу њих ће, између осталог, моћи да се утврде појаве парадентопатије, афти и различитих бактеријских инфекција, без вађења брисева или крви пацијента. Ова метода значиће много при одласку деце код стоматолога јер им се често због страха од игле избегава давање анестезије. Научни тим професора Стојановића планира да до краја 2022. године направи јестиве фолије помоћу којих ће се малишанима убудуће давати такозвана локална анестезија.
コメント