Неповољни услови које је држава понудила здравственим радницима у новим уговорима о раду, били су разлог да неколико хиљада запослених у мађарским болницама одбије да их потпише, што практично значи да су одлучили да остану без посла.
![](https://static.wixstatic.com/media/f5764b_3167cff67fd7471ab27a5d7cfe75e465~mv2.jpg/v1/fill/w_980,h_559,al_c,q_85,usm_0.66_1.00_0.01,enc_auto/f5764b_3167cff67fd7471ab27a5d7cfe75e465~mv2.jpg)
Судећи према саопштењу Државне здравствене службе (ОФKО), издатом у уторак, послодавац ипак не сматра да се у мађарском здравству дешава нешто посебно важно и проблематично. Они наводе да је „95 одсто од 110.000 запослених потписало нове уговоре пре рока, 1. марта, а преосталих 5.500 није, па је приморано да напусти своја радна места". Међутим, тај број је за Мађарску огроман, ако се има и виду да је трећи талас короне у току и да су земљу, због малих плата, последњих година напустиле хиљаде лекара и осталог медицинског особља.
Золтан Јенеи, шеф ОФKО-а, међутим, желео је да ублажи забринутост, рекавши новинарима да здравство, иако под притиском због пандемије ковида-19, ипак и тако може да ради, "чак и боље него до сада". Закон који дефинише нове услове рада усвојио је Парламент у октобру 2020. године.
Предвиђено је значајно повећање плата, али су уведене санкције за до сада легални мито, који су пацијенти по правилу давали лекарима у државним билницама, а би имали бољи третман. Међутим, неке друге одредбе су разгневиле запослене који тврде да више неће добијати бонусе, или да им више неће бити дозвољено да раде и други посао, у приватним клиникама.
Портал Телекс наводи да је у будимпештанској градској болници, у једном од одељења, само 20 одсто лекара специјалиста обновило уговор, знајући да то практично значи останак без посла. У својој објави на Фејсбуку, либерални градоначелник Гергељ Kарачоњ је критиковао Владу због „угрожавања пружања здравствене заштите усред епидемије“.
Мађарски здравствени систем пати од хронично недовољног финансирања, а према Светској здравственој организацији (СЗО), буџет тог сектора по становнику је само половина европског просека. Слично је и са другим установама у државном сектору, где су плате знатно испод европских, укључујући и универзитете, чији професори зарађују у просеку око 500 евра месечно.
Comments