Око пет хиљада радника из Србије тренутно је радно ангажовано у Русији, процене су Привредне коморе Србије, али је због актуелне ситуације у вези са Украјином одређен број њих ипак одлучио да се врати у нашу земљу.
Привредна комора, међутим, не располаже прецизним подацима колико их се ових дана враћа у Србију, а надлежни истичу да су наши држављани тамо највише ангажовани у грађевинској индустрији и на енергетским постројењима, као и да је већи број ипак одлучио да остане у тој евроазијској земљи иако је ситуација у региону на незавидном нивоу због сукоба у Украјини.
С друге стране, на основу података које су лиценциране агенције за запошљавање унеле у јединствену евиденцију, током 2021. године у иностранству се посредством таквих агенција запослило око 1.100 држављана Србије. Како истичу у Министарству за рад и запошљавање, од тог броја у Русији се запослило око 900 наших грађана, док агенције нису посредовале у запошљавању у Украјини.
– Ипак, Србија још нема закључене споразуме у области запошљавања с Русијом, Малтом и Катаром јер су преговори и даље у току. Има само споразуме о запошљавању са Словенијом (2.000 наших држављана тамо се запослило у 2021), Белорусијом и Босном и Херцеговином, али Национална служба за запошљавање није посредовала у Белорусији и БиХ, тако да и није било запошљавања по основу наведених споразума у поменутим државама – напомињу у министарству.
У Синдикату радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије истичу да немају податке о броју наших радника у Русији и Украјини, нити о броју оних који се враћају у Србији. Ипак, подсећају да су пре осам година радили на брошури о обавезама легалног запошљавања у Русији, под називом „Како да се запослиш у Руској Федерацији” јер се понекад дешавало да радници поверују неодговорним појединцима који крше прописе приликом ангажовања радника.
Саша Торлаковић, председник синдиката, истиче да највише њих ради на високоградњи и изградњи гасовода, и да су махом тражени машинци и грађевинци различитог степена образовања.
– Баш недавно сам чуо да је један човек успео да се врати из Украјине, али је радио сасвим други посао, није се бавио грађевинарством. Иначе, украјински радници су раније масовни прелазили да раде по Европи, углавном грађевинске послове, а летос их је било доста и у Хрватској. Код нас је долазило доста капетана бродова и дизаличара из Украјине јер су били јефтинија радна снага од наших радника таквог профила – присећа се Торлаковић и додаје да су капетани бродова и дизаличари из Србије даље одлазили према Мађарској, у потрази за компанијама које боље плаћају такве послове.
Осим тога што домаћа радна снага одлази на рад у иностранство, у Србију учестало долази и одређени број странаца. Од почетка ове године, закључно са 31. јануаром, страним држављанима издато је око 1.709 дозвола за рад, али су филијале Националне службе за запошљавање у току целе прошле године издале 23.662 дозволе за рад странцима, што је знатно већи број дозвола, безмало удвостручен, у поређењу са 2020, када се на легалан начин посла у нашој земљи домогло око 12.900 странаца. У НСЗ-у подсећају да је од ступања на снагу Закона о запошљавању странаца у децембру 2014. године, па до сада, број издатих дозвола за рад странцима био највећи управо у претходној години. Инострани радници, иначе, најчешће долазе на рад у нашу земљу из Кинe, Турске и управо из Русије, али их има и из Индије, Украјине, Италије, БиХ, Црне Горе, Хрватске... Према подацима НЗС-а, држављанима Русије у 2021. издато је око 1.370 дозвола за рад у Србији.
Comments