Хрватска од 1. јануара у Шенгену

Хрватска ће од 1. јануара наредне године бити пуноправна чланица Шенгена, одлучили су данас у Бриселу министри унутрашњих послова чланица Европске уније. О Хрватској се гласало појединачно, док ће се о Бугарској и Румунији гласати засебно и очекује се да ће Аустрија на те земље ставити вето.

Како је најавио начелник хрватског МУП-а за границе Зоран Ничено, 1. јануара наредне године ће бити уклоњене рампе на границама са Словенијом и Мађарском и саобраћај ће се одвијати несметано, као и железнички и поморски према Италији.

На два припремна састанка Одбора сталних представника (Цорепера), првом одржаном 1. децембра и другом одржаном јуче, није било примедби у погледу хрватског чланства. Према више дипломатских извора Хрватска је "сигурна", док за Бугарску и Румунију консензус не постоји, а највећа је препрека Аустрија, која се противи уласку ових двеју држава и нема назнака да би се то могло променити, пише хрватски портал Дневник. Немачка и Француска подржавају да се Бугарска, Хрватска и Румунија придруже шенгенском простору, рекли су данас представници те две земље уочи састанка у Бриселу на којем ће се расправљати о том предлогу.

Немачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер истакла је да Немачка не дели став Аустрије која се противи проширењу зоне безвизног путовања. Не могу да разумем став Аустрије о том питању, рекла је Фезер новинарима уочи разговора са колегама из ЕУ.

Француски министар унутрашњих послова Жералд Дарманин истакао је да Француска сматра да су Бугарска, Хрватска и Румунија постигле веома значајан напредак и да нема ништа против да се те земље придруже шенгенској зони. Хрватска, Румунија и Бугарска су технички спремне да буду део Шенген зоне, изјавио је данас Маргаритис Схинас, комесар за промоцију европског начина живота и потпредседник ЕК, пре почетка Савета ЕУ за унутрашње послове.

Комесар је рекао да постоје државе чланице које се још колебају да ли да дају зелено светло, али, како каже, то колебање је политичко.

Ове земље заборављају да је ЕУ јача уколико се Шенген зони прошири и да проширен Шенгена значи боље контроле на границама, нагласио је Схинас и додао је да се нада да ће Савет данас донети одлуку за улазак ових земаља у Шенген зону.

И комесар Схинас и чешки министар унутрашњих послова, председавач Савета Вит Ракушан, су уверени да ће данас Хрватска добити зелено светло за Шенген док би за друге две земље одлука могла бити донесена ускоро.

Ја сам сигуран да ћемо данас имати Хрватску у Шенген зони. И то је велики успех нашег председништва. Надамо се такође да ће одлука о Бугарској и Румунији бити донесена данас, нагласио Ракушан.

Комесарка Илва Јохансон је изјавила да очекује динамичан и интензиван министарски састанак за време разговора о проширењу Шенген зоне.

Очекујем да Хрватска добије потпуну подршку држава чланица и надам се да ћемо успети да донесемо одлуку о Бугарској у Румунији. Аустрија остаје при свом ставу против ширењу Шенгена на Бугарску и Румунију, истакао је данас министар унутрашњих послова Герхард Карнер.

Данас ћу гласати против ширења Шенгена на Бугарску и Румунију, подвукао је он. Карнер је, пред данашњу седницу министара унутрашњих послова ЕУ, на којој би требало да се донесе одлука о ширењу Шенгена, образложио став Аустрије великим бројем тражиоца азила. Аустрија се не противи пријему Хрватске у Шенгенски споразум, али не прихвата Румунију и Бугарску и такав став има једина у ЕУ.

Да би одустала од вета Аустрија тражи додатне мере Европске комисије у обустављању мигранстког таласа. Погрешно је да један систем, који на многим местима не функционише, буде проширен, објаснио је Карнер. Подсетио је да је Аустрија ове године имала већ више од 100.000 нелегалних миграната, од којих чак 75.000 није регистровано. Даљи доказ да Шенген не функционише су, каже, бројне контроле између земаља чланица. Карнер сматра да треба одложити одлучивање о проширењу Шенгена на Бугарску и Румунију. Није сада време да се предузме тај корак, подвукао је он.

Аустрија је готово једина земља која је најавила вето на проширење Шенгена, а само у вези Бугарске Холандија је изразила своју забринутост. Активности кријумчара људи на рути преко Румуније и Бугарске су појачане, указало је Министарство унутрашњих послова Аустрије поводом разматрања проширења ширења Шенгена.

Румунија и Бугарска су део рута које погађају Аустрију, навео је шеф Одељења за борбу против кријумчара у Савезној криминалистичкој служби Аустрије Гералд Тацгерн. То, каже, потврђују саслушања илегалних миграната, али и ухапшених кријумчара, као и анализа гео-података из више од 400 заплењених мобилних телефона.

Бугарска код кријумчара важи као земља транзита у којој се организује даље пребацивање преко Србије или Румуније, наводи Министарство. Румунија, у поређењу са Мађарском међу кријумчарима и мигрантима важи као земљу са лако савладивим границама, па се често користи као алтернатива рута преко Србије и Мађарске.

Посебно мере предузете на граници Грчке воде све више ка преусмеравању рута ка турско-бугарској граници, указује Министарство. Саслушања ухваћених ирегуларних миграната су показала да је чак 78 одсто Авганистанаца било у Бугарској, као првој земљи ЕУ, као и две трећине Мароканаца.

Око 50 одсто особа из Бангладеша навело је да је дошло преко Румуније. Аустрија је до краја октобра примила 89.867 захтева за азил, што је раст од више од 200 одсто у односу на прошлу годину.

Иначе током ове године ухваћено је више од 100.000 илегалних миграната у Аустрији од којих 75.000 није било нигде раније регистровано. Због свих ових података Аустрија се противи ширењу Шенгена на Румунију и Бугарску.