Kако је могуће спознати будућност без конструктивног друштвеног дијалога? Kолика је улога, али и одговорност медија у томе? Одговоре на ова питања покушали су да дају учесници конференције „Улога медија у подршци дијалогу и друштвеној кохезији“.
Шеф УНЕСKА у БиХ Синиша Шешум на самом почетку је истакао да је промоција слободног протока идеја и слике, један од приоритета којим су се бавили у оквиру организације ‘Дијалог за Будућност’: „Спроведено је истраживање са циљем унапређења медија, а самим тим и подршке, како бисмо успели да дамо одговоре на свакодневне изазове. Посебно бих остакао међуетнички дијалог између народа у региону као обавезан“, навео је Шешум.
Шеф УНЕСKА у БиХ је нагласио да је ово велики изазов, у који су укључени и млади људи који припадају дигиталној генерацији: „Способност препознавања информација и квалитативне провере извора информисања преставља битан део наше културе, а прекогранична академска сарадња, која је у нашем случају покренута између Факултета политичких наука у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Србији, надам се да ће томе допринети“, закључио је Шешум.
Повезаност, друштвени однос и фокус на заједничко добро представљају три кључне компоненте којима је био подређен рад у овиру програма „Дијалог за будућност“, истакла је Регионална координаторка пројекта Алма Мирвић.
Истраживања показују да су кохезивна друштва стабилнија, нагласила је она: „Током разговора са младима у Београду дошли смо до дефиниције друштвене кохезије, која је по њима ‘магнет у друштву’. Имали смо 18 дијалошких догађаја, преко 1.300 учесника у све три земље, и сви су разговарали о приоритетима за подстицај друштвеног дијалога. Седам тема младих учесника, које су се показале као најпросперитетније, добило је право на финасирање у оквиру пројекта“, истакла је Марвић.
Панел дискусија се повела на тему: „Да ли је говор мржње на друштвеним мрежама одговорност медија?“. Професор Београдског ФПН-а Марко Недељковић говорио је о „етикетирању“ као говору мржње: „Људи много више реагују на такве текстове. Медији сензационализам мењају говором мржње који је у последње време постао доста ефектан. Ми у Србији имамо законе који нас обавезују да морамо доказати намеру у случају када желимо доказати да су медији користили било какав говор мржње. Увек је могуће довести у питање да ли ће нешто третирати као говор мржње или неће“, истакао је Недељковић.
Терминима „издајник, усташа и шиптар“, који најбоље илуструју праксу етикетирања, константно су преплављени текстови које поједини медији објављују свакодневно. Али пре свега, говор мржње није санкционисан у коментарима који настају као одговор на те текстове, истакао је он и поставио питање: „Kако очекивати да медији буду одговорни у таквим условима?“
Медији, по његовом мишљењу, и ако не користе експлицитан говор мржње, тачно можете закључити на основу огромног броја коментара да је текст уствари постицај на говор мржње. Медије у региону карактерише непрофесионализам, говор мржње и дискриминација, закључио је Недељковић.
Учесницима се обратила и Оливера Николић са Медија института у Подгорици, која је истакла да је константан пораст говора који је на граници са говором мржње. Ти увредљиви садржаји, по њеном мишљењу, уз помоћ глобалне мреже деле се и добијају могућност масовне злоупотребе и коришћење: „Постоје одређени ‘десни’ портали који не показују било какав интерес да сузбију говор мржње. То је лоша пракса. Тешко је уопште утврдити ко стоји иза тих страница које лансирају те вести“, рекла је Николићева.
Она је става да је могуће пронаћи решење, уколико желимо да се бавимо собом. Поставила је питање: „Да ли уопште као друштво имамо потребу да се бавимо овим питањима, кроз систем регулације, у државном оквиру?“
Оливера Николић је нагласила да треба препознати оне који желе да се баве овом темом и дати подршку за развој њихових идеја.
Учесници дискусије, Николић и Недељковић сложили су се око појединих полазишта, и по њима, када бисмо формално правно гледали – медији су одговорни. Истакли су да је у пракси ситуација другачија. Ту срећемо и саме медије који негују говор мржње, те на дневном нивоу имамо велики број проблематичних текстова који у својим сензационалистичким насловима садрже говор мршње или подстицај на насиље, закључили су.
Comments