Шест деценија спомен-збирке Бељанског

Спомен-збирка Павла Бељанског, добро позната локација на новосадском Тргу галерија, шест деценија драгоцено је стециште познаваоца уметности, незабилазно посебно за оне чији је сензибилитет усмерен на наше велике сликаре и вајаре који су стварали у првој половини 20. века, а који чине дела у колекцији овог нашег некадашњег дипломате и великог дародавца.

Крајем октобра у здању спомен-збирке, наменски грађеном управо за сврхе које и данас обавља, одржана је пригодна свечаност облежавања 60. рођендана овог децентног „легата интимног карактера и космополитског духа”, у којем посетиоци могу уживати у ремек-делима уметника попут Надежде Петровић, Саве Шумановића, Милана Коњовића, Марка Челебоновића, Петра Добровића, Петра Лубарде, Зоре Петровић, сазнати о животу Бељанског и наших најзначајнијих уметника и уметница.

Подсетника ради, као дипломата од каријере, Бељански је свету уметности, музејима, обиласку старина, антикварница и галерија, атељеа и места где су уметници излагали, поклањао посебну пажњу, ако не и већу него својој струци – дипломатији, истичу с поносом у спомен-збирци. Његова наклоност према уметности и колекционарска страст формиране су постепено и упоредо с његовoм професијом.

Руководећи се речима самог Бељанског, који је записао да је о „самом ликовном феномену, који је у суштини врло комплексан, водио разговоре са собом 1001 ноћ”, управници ове куће уметности трудили су се, један за другим, да то његово дубоко интересовање и љубав достојно испрате. Приказивали су нам заједно са својим сарадницима свих ових деценија и на сталној поставци и на посебним изложбама и гостовањима катрактер не само збирке и њеног власника већ и карактере стваралаца који је чине, а чије су слике, скулптуре, цртежи и таписерије у њу похрањене.

Поводом дана рођендана, по традицији, одржана је и свечаност доделе награде спомен-збирке Павла Бељанског за најбољи мастер рад са темом из националне историје уметности, одбрањен на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду. Ове године ипак, а разлози су пандемијске природе, додела је била донекле другачија него иначе. Будући да претходне, 2020. године она није била свечано уручена, најпре је признање додељено прошлогодишњој добитиници, Јелени Гачић, а мишљење метнора, проф. др Александра Кадијевића, прочитала је Милана Квас, управница спомен-збирке, да би председник Управног одбора спомен-збирке Дамир Савић прочитао овогодишњу Одлуку о проглашењу награде Катарини Симеуновић за мастер рад „Нова предметност у српској уметности седме деценије 20. векa”. Претходна награђена Јелена Гачић диплому је уручила новој лауреаткињи, а менторка проф. др Симона Чупић, са Одељења за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, изнела је мишљење о раду.

Уручене су и захвалнице покровитељима и сарадницима за посебан допринос у раду и дугогодишњу подршку у реализацији програма спомен-збиркe.

Треба напоменути и то да је архитекта зграде у којој се налази спомен-збирка Иво Куртовић па је, не случајно, актуелна изложба „Спомен-збирка Павла Бељанског и њен архитекта Иво Куртовић”, ауторке др Валентине Вуковић, такође у знаку прославе. Изградња објекта је била завршена у јесен 1961, када је легат Павла Бељанског отворен за публику.