Истраживачки центар централноевропских земаља Visegrad Insight бави се питањем шта би се у том региону догодило ако би Русија напала Украјину. Према тој анализи, Мађарска не би пружала оружану помоћ Украјини, али такође не би ставила ни вето на санкције Русији.
У случају руског напада, мађарска мањина која живи у украјинском Закарпатском региону морала би да се суочи са директним последицама рата, према недавној студији централ-ноевропског истраживачког центра Visegrad Insight. Многи етнички Ма-ђари служе у украјинским оружаним снагама као професионални или уго-ворни војници, посебно у елитној 128. брдској јуришној бригади која се налази у Мункачу (Мукачево).
Уколико дође до велике ескалације сукоба, ова јединица би сигурно била заужена за борбе и неизбежно би претрпела жртве, потенцијално укључујући етничке Мађаре, пише Андраш Рач, научни сарадник мађарског Универзитета за јавну управу. Осим тога, ако би Украјина била принуђена да покрене још један талас мобилизације и/или регрутације, то би сигурно обухватило и етничке Мађаре у Украјини.
Студија има у виду концепт такозваног источног отварања, који се може посматрати као камен-темељац савремене мађарске спољне политике. Иницијативу је почетком 2010-их покренула Орбанова влада, подразумевајући да Мађарска треба да интензивира односе са источним земљама, како би била противтежа економској зависности од Запада. Као резултат тога, Мађарска је развила блиске економске везе са Русијом до те мере да, како пише Андраш Рач, сада када постоји принудни избор између Русије и Украјине, Мађарска често фаворизује интересе Москве све док то није питање за ЕУ или НАТО, јер у тим случајевима Мађарска готово увек наступа у складу са савезничким интересима.
Постоји неколико разлога зашто Будимпешта често фаворизује интересе Москве. Једна од најважнијих је то што је Русија кључни мађарски снабдевач природним гасом; нови, 15-годишњи гасни уговор потписан је крајем 2021. Штавише, још 2014. године мађарска влада је уговорила са Росатом да изгради два нова нуклеарна реактора у Пакшу. Ово је далеко највећи и најважнији пројекат у односима Мађарске и Русије.
У међувремену, Министарство одбране је потврдило либералном новинском сајту ХВГ да има план за евакуацију етничких Мађара из Украјини, ако би сукоб између Русије и те земље додатно ескалирао. Такође постоји шанса за избегавање војног рока, за оне који желе да избегну регрутацију, иако је за њих Пољска вероватнија дестинација.
Ако почне велики рат, мађарска влада треба да очекује да хиљаде, а можда и десетине хиљада украјинских избеглица стигну у Мађарску. Не би сви ови азиланти били из Закарпатја, где живи мађарска мањина, већ и из других делова земље, углавном тамо где су сконцентрисани гостујући радници. Ако избије рат, мало је вероватно да ће се ови људи вратити у Украјину, већ ће покушати да за собом доведу и своје породице, пише овај портал.
Према њиховој студији, једно од најважнијих питања мађарско-украјинских билатералних односа је положај мађарске мањине у Украјини. Садашњу рестриктивну мањинску политику Украјине, посебно законе о језику и образовању, Мађарска већ годинама жестоко критикује. Пошто почетни преговори нису донели никакве резултате, Будимпешта је променила свој приступ 2018. и почела да примењује стратегију принуде у односу на Кијев. Мађарска наставља да блокира контакте Украјине на високом нивоу са НАТО-ом и ЕУ и тиме намерава да изврши притисак на украјинску владу.
Истовремено, студија истиче да ова политика очигледно има озбиљна ограничења, јер Будимпешта не може тако да наступа у недоглед, а да не дође у сукоб са својим савезницима из ЕУ и НАТО, што је цена коју мађарска влада не жели да плати.
Мађарска би такође била озбиљно погођена могућим стопирањем рада гасовода из Украјине. Иако земља не купује природни гас директно из Украјине од 2021. године, значајна количина украјинског гаса преко Словачке повезује гасно чвориште Баумгартен у Аустрији, одакле Мађарска увози гас са Запада. Ако би се овај гасовод блокирао или оштетио, то би био значајан губитак за Мађарску.
Упркос овим вероватно озбиљним последицама, извесно је да Мађарска неће пружити никакву војну помоћ Украјини. Највећи могући војни допринос Мађарске био би да прими украјинске војнике на лечење, што Будимпешта већ ради од 2015. године.
У међувремену, ако ће ЕУ усвојити нове санкције Русији, Мађарска ће их сигурно критиковати, али неће ставити вето. Према студији, мађарски вето би био посебно контрапродуктиван, јер би се десио у време дебате о владавини права у ЕУ о унутрашњој политици Мађарске. Како Русија не жели и није у стању да замени средства ЕУ која Мађарска планира да добије од ЕУ, мало је вероватно да би Будимпешта ризиковала да пропусти новац из ЕУ зарад Москве.
Уколико се ситуација у Украјини значајно погорша, то ће вероватно променити став Мађарске заузет крајем јануара, према којем су мађарске оружане снаге довољне да се изборе са ситуацијом и да ће влада вероватно преиспитати своју ранију одлуку да не прими додатне НАТО снаге.
コメント