top of page

Југословени набројнији у Србији

Према попису из 2011. у Србији је живело нешто више од 23.000 Југословена, што је сваки тристоти становник. У нашој земљи их има највише у односу на остале бивше републике, премда је њихов број и у Србији у паду, кажу статистичари.



„Број грађана који се у Србији изјашњавају као Југословени константно опада још од пописа 1981, када су били најбројнији. Очекује се даљи пад бројности”, наводи Јелена Савковић из Републичког завода за статистику Србије за Би-Би-Си на српском језику.


Те рекордне 1981, годину дана после смрти доживотног председника Јосипа Броза Тита, удео Југословена је био највећи и у читавој СФРЈ – 5,4. На прошлом попису 2011. у Србији, проценат Југословена пао је на 0,3, док је оних који се изјашњавају као Срби било више од 83 одсто. Ипак, откако је у октобру почео нови попис, на друштвеним мрежама појавила се иницијатива да се они који се тако осећају изјасне као Југословени, а рекације су бројне и подељене - од подршке до критике.


Социолог Владимир Симовић оцењује да је супротстављање српства и југословенства континуирани тренд кога не треба посматрати изоловано. „Југословенство које се данас јавља на попису није нужно и нека много велика љубав према Југославији, већ контра према националистичким вредностима. Проблем је што се дефинисање тога шта је и ко може да буде Србин препушта тим ретроградним елементима”, каже он.


Насупрот национализму, људи бирају мултикултурализам Југославије, каже социолог из Центра за политике еманципације. „Данас се бити Србин дефинише кроз Српску православну цркву, кроз шовинистичке, националистичке елементе. Ако не прихватите ту дефиницију српства, ви сте аутошовинисти, а то потпуно нема смисла”, рекао је Симовић.


И поред свих негативних елемената који су обележавали послератну комунистичку федерацију, све је присутнија такозвана југоносталгија, посебно у врло популарним објавама на друштвеним мрежама, где се многи кроз слике, предмете или музику присећају година проведених у заједничкој држави. Носиле су се фармерке из Трста, слушале плоче из Америке, 1988. отворен је први Мекдоналдс у Београду, а стадионе је пунила југословенска естрадна мегазвезда Лепа Брена, чија је слава надживела државу.


Југославију је, како је рекла Брена за Би-Би-Си на српском, волела не само што се у њој родила, већ што ју је, заједно са њеном породицом, одгајила пружајући праве узоре, јер су се ценили људи који су нешто заиста постигли. Данас човек може, рекла је, себи да купи и приушти све што му падне на памет и додала да иако тада није постојао фиксни телефон, машине за прање посуђа и слично, људи су осећали душевни мир, што је, каже певачица, најважније сваком здравом и паметном човеку. Ипак, Симовић не очекује да се велики проценат онлајн југоносталгичара изјасне као Југословени, већ у томе препознаје образац да се у евоцирању успомена лакше одбаце негативни аспекти некадашњег државног уређења.


„Југоносталгија је један рефлекс, који више говори о данашњем друштву, које је несигурно и сиромашно. „Можда то није свесни антикапитализам, али је однос према ефектима транзиције и капитализма”, додаје Симовић, који је за дипломски рад писао о сећању на Југославију и социјализам Југославије у Србији и Хрватској. На попису одржаном 2011., у Србији је било укупно 23.303 Југословена, више него Македонаца, Бугара или Русина.

Тада је највише Југословена било у Београду - 8.061, а затим у Суботици, 3.203, док их је у Новом Саду 2.355, Зрењанину 592, Нишу 202, а у Неготину 29. Рекордан број Југословена у Србији забележен је 1981. године - 441.941. На том попису су се као Југословени у читавој Југославији изјаснило 1,2 милиона људи – 1.219.024. Протекле четири деценије број Југословена значајно опада.

Питер Корчнак почео је да води подкаст Remembering Yugoslavija (Сећање на Југославију) у јулу 2020. намењен свима који говоре енглески. Разговарао је са бројним гостима, рођеним или потомцима житеља некадашње Југославије. Теме су разнолике - од југа, фиће, путовања, рокенрола, преко југоносталгије и хране, до незаобилазног Тита. Иницијатива да се људи и 2022. изјашњавају као Југословени овог водитеља не изненађује превише, јер многи, каже, имају позитивна сећања на ту државу.


„Људи су тад имали сигурност, како физичку, тако и економску, могли су да путују са њиховим црвеним пасошем. Истицали су солидарност као вредност, људи су нису делили, постојала је културна разноликост, заснована на антифашизму и антинационализму”, каже Корчнак. У опису на Твитеру, Корчнаку пише да и сам потиче из земље које више нема, Чехословачке.

У његовој домовини, ипак, нема тренда да се људи осећају као Чехословаци, јер се на том идентитету није радило ни током послератне, совјетске ере, каже Корчнак, Словак, пише Би-Би-Си.

„Били смо браћа, Чеси и Словаци, али Чехословаци као идентитет се односи углавном на међуратни период. И социјализам је у Чехословачкој био много другачији, много репресивнији, мање слободан, нисмо могли да путујемо на запад, били смо под окупацијом Совјетског савеза”, каже Корчнак.

Comments


bottom of page