Mожда су и једни и други у праву

Наш проблем су предстојећи избори. Рат бесни на друштвеним мрежама, у таблоидима, на телевизији, у саопштењима... Све пршти од увреда, а ја се нешто мислим: можда су и једни и други у праву.


ПИШЕ: Драгутин Минић Карло

На отворен позив нашег Кризног штаба, корона је дошла и одомаћила се. Овога пута под именом „омикрон”. Свакога дана је све бројнија, и зато све слабија. Док је потпуно не искоренимо, као што смо некада вашке и шугу.


Док је још била у пуној снази, правила нам је међународне проблеме. Цела Србија се дигла против Аустралије због Новака Ђоковића. Замало да објавимо рат том далеком пријатељу, иза којег, ипак, стоје Британци. Остале Нолетове колеге су се правили Енглези. А могли смо да им објавимо рат као оно Црногорци с почетка прошлог века Јапану. Све због Руса, којима сада ти исти ђетићи уводе санкције. Како сада ствари стоје, може доћи до трећег светског рата, у којем ћемо ми и Црногорци учествовати у првим редовима. Али, на супротним странама.

Изгледа да се свет доста променио, али лав остаје лав, а зец остаје зец, што доказује и ова кратка басна, која случајно нема везе са Украјином, али намерно има.


Зеца су у истом тренутку угледали и белоглави орао и мрки медвед. Шчепали су га заједно.

– Мој је – кликтао је орао. – Ја сам га први видео – брундао је медвед. Зека се трудио да се искобеља: – Чекајте, пријатељи, и ја се ваљда нешто питам. Дозволите да ја одлучим ко ће да ме поједе – рекао им је. Орао и медвед су се поколебали, ипак, дозволили зецу да изабере џелата. Зец се нећкао: – Ово не може да се реши без дугих преговора. Ево, отварам конференцију на ту тему – рекао им је.

И конференција је почела. И једна и друга, па и трећа страна су остајале при својим захтевима. И шта се десило: оптимисти су причали како се конференција одужила, те су и орао и медвед угинули од глади. Песимисти су тврдили да их зец није дуго замајавао, него су велике силе брзо нашле заједнички језик. У то име, приређена је свечана вечера. Служен је зечји гулаш.

Али, светски догађаји нису наша ствар. Увуцимо главу у рамена и чекајмо да све прође. Наш проблем су предстојећи избори. Рат бесни на друштвеним мрежама, у таблоидима, на телевизији, у саопштењима... Све пршти од увреда, а ја се нешто мислим: можда су и једни и други у праву.