Амбасадор Мађарске у Србији Атила Пинтер, гостовао је у емисији Еуроњуз вече, у којој је говорио на тему ситуације у Украјини, али и притисака којима су наше две земље изложене - Мађарска због одбијања да пошаље оружје Украјини, а Србија због неувођења санкција Русији.
"Министар Сијарто је нагласио да је Мађарска од 2014. године већ прихватила много санкција против Русије. Али, увек имамо црвену линију, а она је у овом случају енергетика и увоз природног гаса. Kако за Србију, тако је и за Мађарсу увоз природног гаса из Руске федерације практично питање безбедности у енергетици, а то значи да ми не можемо да прихватимо никакве санкције против Русије", рекао је мађарски амбасадор.
Он каже да Мађарска свакако од 2010. године ради на томе да диверзификује изворе енергената, што ће остати важан део њихове спољне политике.
"Могу да вам кажем да имамо добру сарадњу са Хрватском. Повезали смо се са другим земљама као што су Словачка и Аустрија, а спремни смо да то урадимо и са Румунијом. Наравно, и са Србијом. Имамо одличну сарадњу са Србијом не само у снабдевању природним гасом, него и електричном енергијом. Ако гледамо резултате билатералне робне размене можемо видети да и је и електрична енергија велики део извоза Србије у Мађарску и извоз Мађарске у Србију. Наравно, имамо више могућности осим у сфери природног гаса, али док Србија и Мађарска могу да обезбеде природни гас, који је 85 одсто из Русије, то значи да морамо да будемо пажљиви у доношењу одлука. Став Мађарске је једноставан - не шаље оружје у Украјину, али пружа помоћ на други начин. Обезбедили смо велику помоћ избеглицама. Мађарска је примила 600 хиљада избеглица из Украјине. Не знамо колико их је остало јер немамо још тачне податке, али смо спремни да им обезбедимо смештај, храну и могућност запосљења. До сада смо у Украјину послали 400 тона лекова, хране и пића у оквиру програма Hungary Helps. То је иначе био највећи програм мађарске владе који се тиче помоћи ван наше земље", каже Пинтер.
Када је реч о молби украјинске владе, Мађарска није спремна да пошаље оружје у Украјину: "Опет кажем, спремни смо да помогнемо избеглицама на друге начине, у виду лекова и хране, али слање оружја је безбедносно питање", истиче он.
Тајна добрих односа Мађарске и Србије је, сматра Пинтер и то што "међусобно прихватамо одлуке које су наше владе донеле, па је тако било и што се тиче става Србије да осуди инвазију на Украјину, али не и да уведе санкције Руској федерацији". Он каже да мађарска влада неће вршити никакав притисак на српску када је та одлука у питању.
Говорећи о притисцима који се на Србију врше због неувођења санкција, Пинтер истиче да то значи да је Србија све ближа Европској унији: "Србија је свакако ближа ЕУ него, рецимо 2014. године. Што се више једна земља приближава ЕУ, то су очекивања све већа и већа. Али, ми исто тако мислимо да само од српске владе зависи хоће ли се придружити санкцијама или не", додаје и нада се да сукоб у Украјини неће трајати још дуго јер, како каже, посао тек тада предстоји.
"Мораћемо да анализирамо целу ову ситуацију. Плаши ме то што тренутно нико не може јасно да види и каже шта ће бити следеће или за десет година у тим регионима", истакао је он.
Пинтер каже да се утицај изборних резултата у Србији и Мађарској "огледа у билатералним односима, а понајвише у томе што ће се устаљено добра сарадња наставити и у будућности".
"Мислим да је пријатељство вашег председника и мог премијера важан фактор када причамо о билатералним односима јер су вам у политици увек потребни добри партнери, па чак и пријатељи. У последњих неколико година господин Вучић и Орбан изградили су, не само добре већ пријатељске односе међу нашим земљама", истиче он.
У прилог томе, сматра и да третирање мађарске мањине у Србији треба да послужи као пример и другим европским земљама. Реципрочно, и Мађарска ће наставити да гарантује права српске мањине.
"Мађарска заједница у Србији има одличну заступљеност, не само у Војводини него и на републичком нивоу", рекао је и наставио:
"Дозволите ми да истакнем да у Мађарској живи мала, али веома јака српска заједница, и у последњих неколико година наша влада је посветила велику пажњу да обезбеди више средстава и помоћи за образовање припадника српске заједнице. На пример, од 2018. до 2020. године обезбеђено је три милиона евра за реконструкцију школа у Будимпешти, Ловри и Батањи. То се најбоље види у броју српских ђака у основној и средњој школи 'Никола Тесла' у Будимпешти који је пре 10 до 15 година био 115, а данас је преко 600! То је јасан сигнал добрих односа наших двеју земаља", закључио је др Пинтер у разговору за Еуроњуз Србија.