"Постоје земље у којима је суживот мађарске и већинских нација успешан, као што је Србија, где је процес историјског помирења био снажан у последњих деценију и по, а предузети су озбиљни кораци да се разјасни прошлост и прихвате ставови једних и других, каже мађарски државни секретар за односе са Мађарима у расејању.
Господине Потапи, који су основни задаци државног секретара за Мађаре у расејању?
- Ја са бавим питањима Мађара који живе ван граница Мађарске. Важно је разликовати Мађаре који живе у дијаспори и оне који живе у Карпатском басену. Под дијаспором подразумевамо оне мађарске заједнице које су се населиле у различитим земљама света због историјских догађаја, политичких прогона или емиграције. Мађари који живе у суседним државама су, пак, мађарске заједнице које живе на територији историјске Мађарске, а које су се не својом кривицом нашле ван граница данашње Мађарске услед промене граница. То питање постоји од 1918-20, након распада Аустроугарске монархије. Овај процес је финализован Тријанонским мировним уговором из 1920. године и од тада се границе мађарске нације и границе земље нису у потпуности поклапале. Тренутно око 5 милиона Мађара не живи у Мађарској. Од тога, око 2,5 милиона је у суседним земљама, а исто толико ван Карпатског басена, у дијаспори. У оквиру дијаспоре, највећи број Мађара, око 1,6 милиона, живи у Сједињеним Државама.
Дужност мађарске владе је да брине о Мађарима који живе ван граница земље и да помогне у очувању њиховог националног и културног идентитета, било овде у Карпатском басену или у иностранству. Ова одговорност је такође садржана у нашем Основном закону. На основу тога смо 2010. године покренули политику јачања националне кохезије, која од тада траје непрекидно. Направили смо законе, креирали форуме и покренули програме подршке Мађарима који живе ван наших граница. Олакшали смо Мађарима који живе у иностранству да добију мађарско држављанство, што је била историјска компензација, посебно за Мађаре који живе у суседним земљама.
Последњих година редовно се јављају коментари политичара из суседних земаља да Орбанова влада превише пажње посвећује судбини мађарске мањине у околним регионима, односно да се меша у њихову унутрашњу политику. Да ли је то једноставно неразумевање у погледу амбиција мађарске владе, или би то могао бити знак недостатака опште политичке културе?
- Свака земља има другачији приступ питању аутохтоних мањина. У нашем је интересу да мађарски институционални систем буде јак у државама наследницама некадашњ Мађарске. То укључује образовне, културне, друштвене, али и политичке институције. То је неопходно како бисмо Мађарима који живе ван наших граница омогућили да заступају своје интересе. Они морају бити заступљени у сваком смислу пропорционално величини заједница, на политичком (парламентарном) нивоу, као и у образовној и културној сфери. Националистичке странке то не воле увек, али је већина држава наследница то прихватила. Постоје земље у којима је суживот био успешан, као што је Србија, где је процес историјског помирења био снажан у последњих деценију и по, а предузети су озбиљни кораци да се разјасни прошлост и прихвате ставови једних других. У Румунији, највећа партија Мађара, Демократски савез Мађара у Румунији (РМДС), јестее владајућа странка и има неколико министара и државних секретара у румунској влади. Нажалост, понекад је неизбежно да неке странке у суседним земљама играју на мађарску карту пред изборе.
У суседној Украјини је у току рат, а влада је одлучила да не пошаље нити дозволи пренос оружја у Украјину, како би заштитила мађарско становништво од могућег одговора Русије. Руководство у Кијеву не крије да то не подржва. Какве би то последице могло имати по судбину мађарске заједнице у Закарпатју?
- Положај националних мањина у Украјини стално се погоршава од 2014-2015. Усвојено је законодавство које представља корак уназад чак и у поређењу са совјетским временима. То је погодило све националне заједнице. Мађари нису уврштени у категорију аутохтоних народа коју је дефинисала украјинска влада, упркос чињеници да мађарска заједница у Закарпатју већ хиљаду година живи на истом месту и на истој територији, док су се само границе мењале. Ситуација се и данас погоршава, мислим на украјински закон о образовању и закон о језику. Могла би се саставити дуга листа злочина које је претрпела мађарска мањина. Седиште Културног савеза Мађара у Поткарпатју (КМКС) два пута је дигнуто у ваздух, многи тамошњи мађарски политичари су стално политички поткопавани, а лидер КМКС-а је приморан да живи у Мађарској већ годину и по дана. И све се то дешавало пре него што је избио рат. Међутим, када покушамо да разговарамо о овоме, оптужују нас да смо проруски или пропутиновски оријентисани. Ипак, и пре рата, мађарским политичарима је забрањиван улазак у Украјину, укључујући и мене.
Мађарска је на страни мира. Наш циљ је да се рат што пре заврши, да две стране заједно седну и започну мировне преговоре. Последице овог рата су погубне за Европу. Наш витални интерес је да Мађари који живе у Закарпатју буду у могућности да остану у својој домовини. Што се овај сукоб дуже одуговлачи, то је мања вероватноћа да ће тамошњи Мађари моћи да остану у својој домовини.
Мађарска је солидарна са Украјином, јер Украјина је та која трпи агресију. Први смо реаговали након избијања рата и покренули највећу хуманитарну операцију у историји Мађарске за помоћ избеглицама из Украјине. Пружили смо помоћ стотинама хиљада украјинских избеглица које су стизале или су пролазиле кроз Мађарску, породицама, деци или свима који су тражили помоћ. Али ми не испоручујемо оружје јер чврсто верујемо да оно не служи циљу успостављања мира, већ супротно: продужава рат.
Основни разлог за украјински закон о језику је очигледно било то што је он био осмишљен да интегрише и асимилује руско становништво у Украјини, које украјински политичари виде као дестабилизујући фактор. Међутим, овај закон се неселективно примењује и према свим осталим националним мањинама. Да ли су Мађари постали случајне жртве закона о језику?
- Прво смо мислили да је то случајно, али се испоставило да није тако, јер не може бити случајно да седиште КМКС-а два пута буде спаљено. Када човека ударе сто пута по глави, то није случајно. У интересу Мађарске је да Украјина, наш сусед, буде суверена, уравнотежена, демократска држава вођена владавином права, у којој националне мањине, укључујући Мађаре из Закарпатја, могу да живе у миру и безбедности у својој домовини.
На украјинско-руском фронту ратују и људи који говоре мађарски; да ли мислите да би њихова пожртвованост и патриотизам могли да наведу кијевско руководство да преиспита свој дискриминаторски језик и административне одредбе?
- Мислим да их није баш брига, чак н не воде рачуна ко је Мађар. То не достиже праг ни политике, ни јавног мњења. Реч је о рату два словенска народа, сукобу са којим Мађари немају никакве везе. У међувремену, крв мађарског народа се пролива. Само из тог разлога имамо право да кажемо да је мир једино решење.
Да ли мислите да је важно да други народи схвате специфичне националне тежње Мађарске, или је довољно ако Мађари сами верују у њих?
- Најважније је да сами разумемо те вредности, како у Мађарској, тако и у остатку света, и да се већина људи са њима може идентификовати. Такође је веома важно да те вредности разумеју и други, а значајну улогу у томе има и мађарска мањина у околним земљама. Недавно смо, на пример, видели да се многи примери социјалних, породичних или развојних програма који добро функционишу у Мађарској, усвајају у другим земљама. Мађари који живе у дијаспори су амбасадори наше земље и управо преко њих Мађари упознају мађарски народ широм света. Последњих година било је безброј примера да Мађари живе у дијаспори или да се мађарске организације залажу за Мађарску и њену демократски изабрану владу када је наша земља била на мети неоснованих оптужби. Дугујемо им нашу захвалност за ово. Уверени смо да ћемо у будућности моћи још више да ојачамо ову мрежу односа и везе између дијаспоре и матичних Мађара.