Мађарски премијер Виктор Орбан је приликом посете Бечу поново изнео антимигрантске ставове, али овога пута није експлицитно говорио о нацијама „помешаних раса“, као пре неколико дана у Румунији, због чега је данима на мети оштрих критика широм Европе.
Орбан је данас, после састанка са аустријским канцеларом Kарлом Нехамером, инсистирао на ономе што он описује као потребу да се одбрани мађарска култура од спољног утицаја, наводи Асошиејтед прес: „Не желим да Мађарска постане имиграциона земља и не желим да миграција постане јача у Мађарској. Увек сам имао то гледиште и са тим ћу и наставити, ово нема никакву биолошку основу. Ово за нас није расно питање. Ово је питање културе. Једноставно, нашу цивилизацију треба сачувати онаквом каква је сада“, рекао је Орбан.
Он се нашао на мети оштрих критика широм Европе после говора на скупу у Румунији у суботу, када је рекао да европске земље са великом бројем миграната, односно оне у којима се мешају Европљани и неевропљани, „више нису нације“, већ „ништа више од конгломерата народа“. Због тог Орбановог наступа, његова дугогодишња главна саветница Жужа Хегедуш поднела је оставку у уторак, оценивши говор мађарског премијера као „нацистички“.
Иако је угостио Орбана свега неколико дана после спорног говора, канцелар Нехамер се одмах дистанцирао од контроверзне изјаве мађарског премијера, рекавши новинарима да му је јасно ставио до знања да Аустријанци „одбацују и најоштрије осуђују сваки облик релативизације расизма или чак антисемитизма“.
Нехамер је миграцију описао као један од „изазова“ са којима се треба борити. И он и Орбан су данас рекли да њихове земље планирају одржавање конференције са Србијом о начинима „зауздавања нерегуларне миграције“.
Аустрија је у првој половини ове године примила више од 80.000 избеглица из Украјине и око 30.000 додатних захтева за азил, казао је Нехамер. Поређења ради, Немачка је од почетка руског напада на Украјину 24. фебруара регистровала више од 900.000 избеглица само из те земље.
Нехамер и Орбан су рекли да су разговарали и о инвазији Русије на Украјину и њеним последицама по Европу, посебно у вези са санкцијама против руског извоза енергената.