Врсте и обим ванредних мера у Мађарској требало би да буду пропорционални кризи, накнаде за незапослене знатно веће, а степен корупције и неједнакости у друштву мањи, каже се у извештају који је објавила Европска комисија. У њему је Мађарска похваљена због нивоа незапослености који је знатно испод просека ЕУ.
Најновији извештај Европске комисије, намењен Савету Европе, препознаје напредак Мађарске „у примени препорука специфичних за ову земљу, усвојених 2019. године". Истакнуто је очекивање да ће стопа незапослености у Мађарској бити испод просека ЕУ, што је оцењено као похвално. Извештај такође наводи и неколико нивоа мера које је влада спровела од избијања кризе, ради њеног ублажавања.
Документ је, међутим, прилично критичан због низа негативних тенденција, попут превеликих овлашћења која је влада себи дозволила у време кризе, уз напомену да их је у Парламенту изгласала владајућа већина. Истакнуто је да су та овлашћења шира него другде у ЕУ и да је изостао јасан временски рок њиховог трајања. Поред тога, одређене мере покренуле су питања у вези са њиховом „неопходношћу и пропорционалношћу“ и „мешањем у активности и стабилност регулаторног окружења“.
ЕК такође критикује систем доделе накнада за незапослене, чије је трајање најкраће у ЕУ, и износи највише три месеца. То је, чак и у повољним економским условима, знатно испод просечног времена потребног за проналазак новог посла, оцењују аутори извештаја.
Према Комисији, док је укупни ниво сиромаштва смањен пре избијања кризе, разлике у у приходима повећавале су се током последње деценије, делом услед промена у систему пореза и накнада. Уз то, висина минималне плате номинално је непромењена од 2012. године и једна је од најнижих у ЕУ. Такође се примећује слабо учешће "рањивих група" у квалитетном образовању, што је оцењено као пропуштена прилика за унапређење квалитета људских ресурса и социјалне кохезије.
"Разни аспекти здравственог система остали су лошији него у већини држава чланица ЕУ. Учешће државе у здравству знатно је ниже од просека ЕУ, па се због запуштености установа, Мађари све више окрећу приватним здравственим услугама", каже се у извештају.
Документ је пажњу посветио и корупцији, приступу јавним информацијама и слободи медија: "Ове области изазивају забринутост и данас, као што је то било и пре кризе. Стање у њима се погоршава, јер су механизми контроле постали слабији. Истраге и кривична гоњења су мање присутни и ефикасни у Мађарској него у другим државама чланицама ЕУ. Недостатак конкуренције у јавним набавкама такође је разлог за забринутост, јер та појава не помаже економском опоравку након кризе".
Комисија критиковала и порески систем у Мађарској, што је био разлог да се огласи Министарство финансија у Будимпешти. Оно је поздравило закључке везане за стопу незапослености и друга повољна кретања, али тврди да су примедбе на порески систем (тзв. „агресивно пореско планирање“) биле неосноване. Министарство у свом саопштњу наводи да већина страних инвестиција у Мађарску долази из ЕУ и да је опорезивање таквих инвестиција регулисано прописима заједнице.
У међувремену, шеф Кабинета мађарског премијера, Гергељ Гуљаш, изјавио је да се не слаже се са критикама изнетим у извештају. Додао је да Комисија није адекватно вредновала меру обуставе отплате кредита за грађане и предузећа, до краја ове године, на коју је влада у Будимпешти посебно поносна.