Европски суд правде одбацио је жалбу мађарске провладине Грађанске иницијативе Minority SafePack на одлуку Европске комисије да не предузме тражене кораке у циљу увођења новог ЕУ законодавства у области заштите националних и језичких мањина. Ова одлука ЕУ Суда у Луксембургу изазвала је оштре реакције у Будимпешти.
Eвропска грађанска иницијатива Minority SafePack покренута је 2013. године у Мађарској, са циљем да бори за институционализују заштите мањинских права, што би властима у Будимпешти помогло да на међународном нивоу ефикасније брину о етничким Мађарима у више суседних држава. Иницијативу за увођење новог законодавства је Европска комисија одбила исте године, јер је сматрала да област заштите националних мањина не спада у њену законодавну надлежност, већ да је то домен држава чланица.
Ово одбијање је убрзо оспорила Савезна унија европских народности (ФУЕН) пред Судом правде ЕУ, који је 2017. пресудио у корист тужилаца. Пошто су организатори иницијативе прикупили потребан број потписа – више од милион, у децембру 2020. године, Европски парламент је већином гласова донео одлуку о подршци иницијативи.
Упркос томе, Европска комисија је поновила своју одлуку, према којој она нема мандат за бављење заштитом националних мањина. Одлуку је образложила ставом да су досадашње мере у областима које покрива грађанска иницијатива биле довољне за постизање циља за који се она залаже.
Организација која је поднела грађанску иницијативу оспорила је одлуку Европске комисије пред Општим судом, да би овај затим утврдио да је ЕК испунила своју обавезу у вези са оспореном иницијативом, када је констатовала да да нису потребни додатни закони. Према пресуди, ЕК је исправно закључила да циљеви, активности и задаци Европског центра за модерне језике Савета Европе (ЕЦМЛ) у Стразбуру, такође могу допринети остварењу намера организатора иницијативе, чиме би се избегло дуплирање и расипање ресурса. У пресуди се такође наводи и да је Европска комисија је с правом констатовала да њен Акциони план за интеграцију и социјалну кохезију укључује "промоцију боље социјалне укључености националних мањина кроз запошљавање, образовање и социјалне могућности".
Према оцени Каталин Сили, комесарке мађарског премијера за људска права, Комисија очигледно није имала храбрости да донесе политичку одлуку: "Комисија је својом одлуком доказала да је вођена европском институционалном бирократијом, а не решавањем стварних проблема", рекла је она.
Балж Хидвеги, посланик владајућег Фидеса у Европском парламенту, истакао је да педесет милиона људи у Европи припада некој националној или језичкој мањини, тако да, по њему, није случајно што је иницијатива Minority SafePack била широко прихваћена у јавности.
"Ипак, Европска комисија је, одлучујући по инструкцијама одговорне комесарке Вере Јурове, практично збрисала ову иницијативу са стола", истиче Хидвеги.
Он додаје да је одлука "нечувена, неприхватљива и цинична, јер када је реч о другим мањинама, као што су имигранати или права појединих мањина која тангирају само мали део европске популације, Вера Јурова је најгласнији заговорник поштовања права мањина”.
"Али, када је реч о овако озбиљном питању, иницијатива која тангира више од педесет милиона људи и коју је потписима подржало 1,1 милион њих, она једноставно каже не”, примећује Хидвеги.
Зато заступници иницијативе новом тужбом траже од Општег суда Европске уније да поништи одлуку ЕК. Они истичу да иницијатива SafePack настоји да "подстакне Европску унију да побољша заштиту припадника националних и језичких мањина и ојача културну и језичку разноликост у ЕУ".
Савезна унија европских народности (ФУЕН) је као заступник споменуте иницијативе, истакла је у свом саопштењу да ће се борба за мањинска права у ЕУ наставити без обзира на одлуку из Луксембурга. Лорант Винче, посланик Демократског савеза Мађара у Румунији (РМДС) и председник ФУЕН-а, назвао је одлуку Суда ЕУ изненађујућом и оценио да она "није у складу са претходним одлукама донетим по том питању".