Изложба поводом 100 година успостављања дипломатских односа Крељевине Срба Хрвата и Словенаца са Ватиканом отворена је у Државном архиву Србије, а потом ће 18. октобра бити отворена у Риму.
Ова изложба, према речима министра спољних послова Николе Селаковића, показује колико су темељи на којима можемо да градимо сарадњу са Ватиканом чврсти и дубоки. Први секретар Апостолске нунцијатуре монсињор Симон-Петер Лукиамузи оценио је између осталог да изложба представља мали део веза Србије и Свете Столице, које имају велики потенцијал. Амбасадор Србије при Ватикану Сима Аврамовић навео је да изложба „Србија и Света Столица 1878-1914” показује и колика је у 19. веку била свест о значају сарадње са Ватиканом.
Изабрана архивска грађа пружа увид како у живот католичке заједнице у Србији, тако и у континуиране напоре истакнутијих српских државника на успостављању и развијању сарадње са Ватиканом. Према речима амбасадора, изложба чија поставка укључује и дипломатску преписку српских дипломата са папама Лавом XIII, Пијем X и Бенедиктом XV представља развој односа између Србије и Ватикана, и значајан део наше историје, који, иако говори о прошлости, трасира путеве ка будућности.
„Изложба говори о другачијој Србији од оне какву замишљамо у 19. веку, која нам показује колико је Србија била на правом путу и колико су бројни српски политичари још тада, од Јована Ристића, Илије Гарашанина, преко Андре Николића и Николе Пашића, били свесни важности добрих односа са Светом Столицом”, рекао је он.
Међу изложеним документима издвајају се и одлуке Александра Карађорђевића и Милоша Обреновића о новчаном помагању католичке цркве и оне који се односе на рад римокатоличких школа у Београду и Нишу.
Представник Министарства спољних послова Владимир Марић прочитао је поруку министра Селаковића, у којој је шеф српске дипломатије подсетио да је Србија од почетка нововековне државности настојала да са Ватиканом успостави ефикасну комуникацију како би се однос међу хришћанима решавао на миран и, у складу са напредним српским уставотворним решењима из 19. века, модеран начин.
Министар је подсетио да прича о стогодишњици односа није увек била прича о успеху, али је недвосмислена потврда константне жеље Србије да се међу православцима и римокатолицима Балкана створе и изграде темељи стабилних и братских односа који не би почивали на „нарцизму малих разлика”, већ на припадности заједничкој хришћанској породици и вредностима.
Селаковић је нагласио да ће Србија наставити да гради односе са Светом Столицом засноване на поверењу и сарадњи и да свим грађанима римокатолицима гарантује верска права и слободе.
„Такво је било наше опредељење у 19. веку, када је настајао Сретењски устав, а такво је и данас. Србија жели да буде узор када је реч о грађанским правима и слободама”, навео је министар.
Селаковић је изразио жељу да наредни век дипломатских односа Србије и Ватикана буде прожет свешћу о заједничким вредностима и интересима. Министар је захвалио Ватикану на разумевање за позицију Србије око КиМ.
„Борећи за очување територијалног интегритета и суверенитета Србија инсистира да је културно наслеђе на КиМ не само српско, већ хришћанске Европе и да ни по коју цену не сме да се препусти разорном плимском таласу нехришћанских и суштински неевропских идеологија и система вредности”, наведено је у министровом говору.
Изложба, аутора Мирослава Перишића, Александра Марковића и Јелице Рељић, 18. октобра биће отворена у Риму на Понтификалном латеранском универзитету, екстериторијалном делу Ватикана. На свечаности је говорио и директор Државног архива Србије Мирослав Перишић.