Књига „Српско срце Јоханово“ Веселина Џелетовића, до сада је доживела петнаест издања и преведена на више светских језика. Како је за Глас Пеште потврдио аутор романа, ускоро ће ова потресна прича, настала по истинитом догађају, бити екранизована у режији америчког сценаристе и редитеља Пола Кампфа, уз подршку Филмског центра Србије.
Како Глас Пеште сазнаје од Веселина Џелетовића, филм који ће бити сниман на основу његове књиге, зваће се „Жетва“ и говориће о „жутој кући” и илегалној трговини органима током 1998. и 1999. године на Косову и Метохији.
Господине Џелетовићу, како сте сазнали за потресну причу о којој говори Ваша књига, а за коју се заинтересовао Холивуд, са жељом да је пренесе на филмско платно?
- Редитељ нашег будућег филма Пол Кампф, рекао ми је да је веома интересантно да је прво настала поема, па роман, а сада и филм. Сада већ далеке 2004. године упознао сам Немца који носи срце једног Србина, разговарао са њим и та прича је у мени произвела велику бол. Поему сам написао за два сата, пет страница А4 формата, а ја ни сада не знам засигурно како. Немац Јохан, који је носио пресађено срце Србина са Косова, дошао је касније у село да потражи и усвоји дечака који је остао и без оца и без мајке. Тако смо и сазнали за ову причу. Срели смо се у једном селу на Косову и Јохан ми је причао да, када је пред кућом просто стезао бодљикову жицу ограде око те сеоске куће, и када му је дечак пришао, шавови од операције хтели су да попуцају. Да ли се радило о аутосугестији, или о Божјој промисли, он ни сам није знао, али је емоција била невероватна. Две строфе сам додао мојој поеми 2007. године, када је Немац Јохан усвојио дечака и прешао у православље.
Ваша поема и цела прича побудиле су интересовање читалаца. Који је био први контакт са публиком и колико се често Ваша поема може чути у јавности?
- Када је ова поема објављена, ја сам је поставио на интернет, и након тога она је имала бројне прегледе. Управо су ме моји читаоци натерали да је преточим у роман. Некако су ми се многа врата отварала, а поема се изводи уз гитару, хармонику, уз гусле, певају је репери и многи други.
Отац Војо Билбија ју је изводио често, управо уз гитару, и тај снимак постоји на Јутјубу. Истина је као вода и против тога нико ништа не може. Ово је једна дубоко емотивна људска прича, која говори о томе шта се стварно догађало на простору Косова и Метохије.
Ради се о захтевној српско-америчкој копродукцији. Већ сада имате у екипи звучна међународна имена, али и познате домаће глумце. Како сте кренули у реализацију идеје да се сними филм?
- До филма је дошло када су се пре пар година појавили „Бандур филм“ и Драган Ивановић, који је рекао: „Верујем да ћемо ово снимити, јер нема чуда ако вере нема!“. Раније су ми се појављивали неки други филмски људи које је прича заинтересовала, али су хтели да је мењају. Ја сам желео да она иде у изворном облику и Драган се са тим сложио.
Ове године смо добили средства од Филмског центра Србије, али то нису довољна средства, јер ми правимо велику интернационалну причу. И даље морамо да радимо на буџету и прикупљамо средства, а то је за наше прилике огроман буџет. Треба обавити и кастинг за остале глумце. Филм ће се снимати на више локација: у Немачкој, Италији, Грчкој и наравно у Србији, у Новом Пазару, Београду и другим местима.
Све што смо до сада урадили је на светском нивоу, имамо већ потврђено учешће два оскаровца. Екипу, која ће радити филм, поред редитеља и сценаристе Пола Кампфа, за сада чине велика глумачка имена: Харви Кајтел, Маја Моргенштерн, ту је наш Милош Биковић. Костим ће радити оскаровка, наша Бојана Никитовић, а ту је и Скот Андерсон, који је добио "Оскара" за специјалне ефекте. То је оно што је за сада потврђено, али нама предстоје кастинзи, чим то ситуација дозволи. Сада нас је корона мало успорила, али паралелно радимо и на прикупљању средстава.
Надамо се да ћемо на пролеће кренути са снимањем, а да ћемо на јесен 2021. већ моћи да гледамо премијеру овог филма.
Веселин Џелетовић је члан Удружења књижевника Србије и IFJ-а, председник Удружења писаца „Поета“ и виши стручни сарадник Српске краљевске академије научника и уметника. Добитник је бројних повеља и признања за књижевно стваралаштво.
Како су изгледали сусрети са публиком на промоцији књиге и где сте до сада гостовали?
- Имао сам преко 400 промоција овог романа у Србији, гостовали смо у Аустрији, Немачкој, Италији, Румунији, Словенији, Републици Српској, Црној Гори, а многи су нас звали да гостујемо, управо вођени овом причом. У Румунији је Славомир Гвозденовић, песник и донедавни председник Савеза Срба у Румунији, плакао држећи ову књигу на промоцији. Нико није остао равнодушан, а Немац Јохан је усвојио дечака и прешао у православље. Ово је прича која покреће емоције и људи не могу да остану равнодушнима.
Поред овог великог пројекта, Ви сте већ дуги низ година председник Удружења писаца „Поета“, а сада сте основали и продукцијску кућу „Поета филм“. Чиме се она бави?
- Окупљамо писце не само са наше општине Чукарица, или Београда, већ и шире. Имамо подружнице у Аустралији, издајемо бројне књиге, организјемо промоције и књижевне вечери, а ја сам члан бројних удружења новинара и писаца.
„Поета филм“ је основан 2018. године, са циљем да помогне реализацију и снимање филма по роману „Српско срце Јоханово“, а касније желимо да радимо и друге филмове са српском тематиком. Ја сада већ радим на сценарију по мојој књизи „Последењи српски витез“, о човеку који је остао сам у једном селу на Косову.
Д. Б.
(Текст је део пројекта Гласа Пеште, који суфинансира Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама АП Војводине)