"Мађарске поделе морају бити излечене и потребна нам је мека револуција, која ће окончати владавину неколицине привилегованих, који се понашају као крунисани владари", поручио је градоначелник Будимпеште Гергељ Карачоњ у видео поруци поводом обележавања државног празника 15. марта.
„Да бисмо то урадили, морамо да затворимо поглавље подела из протеклих тридесет година, а пототово ово из последњих десет. Мађарска је претворена у две одвојене земље, јер је систематски цепана на две целине. То можемо видети, чути и осетити на својој кожи. То је урађено старом методом: завади и освоји; нахушкај половину људи против друге половине, јер је увек лакше пронаћи непријатеље него решења“, рекао је градоначелник Будимпеште.
„Ако им дозволимо да нас и даље подстичу једне против других и да наставимо да се делимо, на крају ћемо постати све слабији и слабији. Данас је главна жеља целокупне јавности да се стане на крај овој екстремној подели. Можда је такође жеља да се следе смернице великих личности из 1848. године, које су знале да се национални суверенитет и друштвени напредак међусобно не искључују, већ се међусобно допуњују и јачају. И ми морамо тако да кренемо. У Мађарској не могу постојати две државе. Не само село или само Будимпешта; не само Фидес или само опозициона Мађарска. Треба да постоји само земља којој заједно живимо“, истакао је Карачоњ.
Он је изнео очекивање да ће се "Мађарска поново ујединити", да ће "две обале бити повезане, као што Ланчани мост повезује Пешту и Будим". Пандемија и актуелна криза су, како је рекао, научиле Мађаре истој лекцији: нема другог начина него бити заједно.
"Ово стање можемо превазићи само ако радимо заједно, ако смо способни за саосећање", рекао је градоначелник. Нагласио је да се садашња политика мора променити и да је за промену потребна револуција - "не не насилна, већ мека револуција".
„Само заједничким радом можемо победити корона вирус, али и владавину неколицине привилегованих, који се понашају као крунисани владари и дворјани изнад закона. Желимо да нам се врате животи без социјалног удаљавања и коначно јавни живот који неће продубљивати раздаљине између нас, већ служити једној новој стварности, заснованој на сарадњи и саосећању.“