Центар за едукацију и друштвену еманципацију младих (ЦЕДЕМ) представио је данас резултат свог истраживања о положају младих Срба у земљама региона. Истраживање је спровео у току новембра и децембра 2020. године у оквиру пројекта "Положај и перспектива младих Срба у региону" подржаног од Управе за дијаспору и сарадњу са Србима у региону Владе Републике Србије.
У истраживању су обухваћени млади припадници српског народа у Црној Гори, Хрватској и Босни и Херцеговини (Републици Српској). Фокус истраживања био је на областима образовања и запошљивости и положају који млади Срби имају у овим областима.
"Истраживање које смо спровели показало је да се чак 50% наших испитаника на неки начин осећа дискриминисано у области образовања и запошљивости у земљама региона које су обухваћене истраживањем. Већина наших сународника долази на студије у своју матицу, Републику Србију, и генерално испољавају висок степен задовољства условима студирања и запошљавања које им Србија нуди. Ту се посебно истиче квалитет знања и искустава али и могућност посебно у Београду да лако и брзо дођу до посла. Ипак оно што забрињава и на чему се надамо да ће се у наредном перидоу активно радити то је све већи степен миграције младих Срба како из земаља региона у којима су рођени тако и из саме Србије. Овом питању мора се посветити пуна пажња јер смо одласком наших младих сународника на двоструком губитку – с једне стране губимо српско становништву у овим земљама а генерално губимо и идеје, памет и могућности које млади одласком у иностранство на неки начин односе са собом. Тиме губимо и шансу да Србија и српски народ свету подаре неког новог Теслу или Пупина а осим тога земља која нема младо становништво у модернизованом и глобалном свету нема велике шансе за опстанак", истиче Пајазит Помак, председник УО Центра за едукацију и друштвену еманципацију младих (ЦЕДЕМ).
Kако каже Наталија Ристић, извршна директорка ЦЕДЕМ-а, у овом пројекту и на основу истраживања израђене су и препоруке како се може побољшати положај младих Срба у региону.
"Kако се по нашем истраживању преко 90% младих информише преко друштвених мрежа и интернет портала, неопходно је да у наредном периоду наше институције али и омладински сектор покрену различите информативне сервисе којима ће се приближити младим Србима у региону. Међу препорукама је и олакшавање администрације, пре свега када су у питању здравствена заштита и студентски стандард за оне младе који долазе у Србију на студије. Посебно смо истакли и препоруке које се односе на стимулацију запошљивости – сматрамо да би добар био модел био онај који би наградио наше предузетнике и велике компаније које дају шансу нашим младим сународницима у земљама где они послују. Ова препорука је ширег карактера и она подразумева једну дозу здравог патриотизма којом се подстиче и омогућава егзистенција наших младих сународника, ма где они живели", истиче Ристићева.