Српски народ данас обележава Видовдан, када Српска православна црква, по вишевековној традицији, служи помен кнезу Лазару Хребељановићу и српским ратницима погинулим у бици са Турцима на Kосову Пољу 1389. године.
Уочи битке Милош Обилић је, како се верује, рекао: Сутра је Видовдан, видеће се ко је вера, а ко невера. Српску војску против Турака у тој бици предводио је кнез Лазар. Од тада, борба за ослобођење земље од Турака укорењена је у српску традицију, а многи сматрају да је вишевековни отпор непријатељу формирао и колективни српски идентитет.
Kнеза Лазара Срби не памте само по храбрости у бици на Kосову, већ и по задужбинарству, јер је за живота изградио многе манастире и друге задужбине. На икони се кнез Лазар представља у царској византијској одори, али без круне на глави. У левој руци држи своју главу, а у другој крст.
Видовдан није празник радости, не игра се и не пева, а људи се присећају палих ратника и обилазе њихове гробове. Обичај земљорадника је да тог дана процењују каква ће бити летина. Верује се да ће најбоље родити страна са које се прво појаве облаци. Ако нема облака, верује се да година неће бити родна. У неким крајевима сељаци се труде да пољске радове заврше пре Видовдана.