Председник Украјине Володимир Зеленски обећао је да ће дати све од себе да његова земља угости „Евровизију” следеће године, али су већ кренуле спекулације да би такмичење могло да буде измештено у Лондон или Варшаву.
Све било је – политика. Као што смо знали да ће Тото Кутуњо победити певајући о уједињеној Европи 1990, или да ће Кијев 2017. бити домаћин „Песме Евровизије” после „наранџасте револуције” с песмом о Стаљиновој депортацији кримских Татара, тако смо и у недељу знали ко ће бити победник. Надали смо се да ће то бити наша Ана Ђурић Констракта – која је добила прву награду за уметнички наступ, другу за текст и била водећа у трендингу – и њена песма „In corpore sano”, која је први пут у историји такмичења имала део текста на латинском језику, али је публика одлучила да ће то бити Украјина с песмом „Стефанија”, која је комбинација фолклора и репа и незванична химна ратног сукоба.
Организатори „Евровизије” прогледали су кроз прсте члановима победничког „Калуш оркестра”, који су са бине пред милионским аудиторијумом позвали међународну заједницу „да одмах помогне Мариупољу и Азовстаљу”. Није вредело ни то што је компанија која је партнер Европске радиодифузне уније (ЕБУ), која врши мониторинг гласања током „Евровизије”, саопштила јуче да су у резултатима гласања шест земаља идентификовани „одређени нерегуларни обрасци гласања”. Ко губи, има право да се љути, па не чуди што је из другопласиране Велике Британије поручено да је у питању „намештена фарса”. Један од најпознатијих британских ТВ водитеља контроверзни Пирс Морган рекао је да ово такмичење треба да престане тако да се зове јер је „намештено и политички мотивисано” и „да су Украјинци могли да пошаљу и псе трагаче за проналажење бомби да залају химну, и опет би победили”, пренео је британски „Експрес”.
У Србији радост и горчина – славимо пето место, награду за најбољи уметнички наступ, другу награду за текст песме, као и најбољи пласман Србије последњих 10 година, саосећамо с народом Украјине, али је ту и даље и питање да ли би резултат био другачији да нема рата и да је Русија имала право гласа, уместо што је била дисквалификована.
Питање дана је и да ли ће Кијев моћи да организује 67. „Песму Евровизије” или ће се један од најстаријих музичких фестивала преселити у Лондон или можда Варшаву. Украјински председник Володимир Зеленски обећао је да ће дати све од себе да његова земља угости „Евровизију” следеће године. „Наша је храброст задивила свет, а наша музика освојила Европу”, написао је на „Фејсбуку” Зеленски и захвалио је „Калуш оркестру” на победи и свима који су гласали за Украјину. „Сигуран сам да наш победнички акорд у борби с непријатељем није далеко”, додао је он.
Ван светала политике која су обасјала 66. европско такмичење (с придруженом Аустралијом и Израелом), Констракта је задовољна.
„Имали смо експеримент, мало ризичну песму за ’Евровизију’. Задовољна сам јер смо добили награду за уметнички наступ. Провеселићемо се сада”, казала је Констракта за РТС након такмичења.
Она је била другачија, своја, аутсајдер још на српском избору за „Песму Евровизије”, али је готово експлозивно успела да дође до срца људи и код нас и у Европи. Овације у Торину, милиони прегледа на „Јутјубу”, то што су новинари европских редакција тапшали у ритму њене песме током полуфинала и певали „Бити здрава” на конференцији за медије – нису били довољни за победничко постоље, али јесу за фантастичан пласман међу пет најбољих.
Украјина је ипак – развалила. Никада у историји овог такмичења победничка песма није добила 28 пута по 12 поена, а највећи број гласова публике такође јасно говори колико су гледаоци „Евровизије” саосећали са украјинским народом. Томе су допринели и светски медији који су и пре финала наглашавали како су чланови бенда морали да добију специјалну дозволу за излазак из земље, пошто је пунолетним мушкарцима забрањено да напусте Украјину током ратног стања.
Упркос томе, жири и критичари нису сматрали да ова песма има победнички квалитет, па је после првог круга бодовања Украјина била на четвртом месту. Међутим, „гласање солидарности” није могло да се спречи мада се „Песма Евровизије” годинама бори с такозваним пријатељским, „ја теби, ти мени” гласањем, које је традиционално било карактеристично за скандинавске земље, али и државе настале на простору бивше Југославије. Томе су биле склоне и земље некадашњег Совјетског Савеза – до ове године. „Рокери с Молдаву” и 12 поена од комшија
Српска публика је највећи број гласова дала панк народњацима из Молдавије, уз чију песму су Констракта и екипа играли колце, а који су код нас прозвани „Рокери с Молдаву”.
Констракта је од комшија добила 12 поена – Хрватске, Словеније, Црне Горе и Северне Македоније, али и од Швајцарске. По 10 поена Констракта је добила од Бугарске, Аустрије и Чешке, а по осам поена нашој песми су доделили гледаоци из Шведске, Грчке, Француске, Аустралије и Сан Марина. Поени за Србију су изостали само од гледалаца из пет земаља – Данске, Естоније, Литваније, Молдавије и Украјине. Лепо изненађење било је и пет поена из Ирске, како је приметила Ана Ђурић.
Жири није био наклоњен нашој представници, па је Констракта 12 поена добила само од Хрватске и Црне Горе, а чак 24 земље нису Србији дале ниједан поен, што нас је коштало уласка у „топ три”.