Земље Централне Европе прикључиле су се "револуцији" електричних возила (ЕВ), чиме су развејале сумње да ће остати по страни. Ипак, отвара се питање да ли ће то развити нови хај-тек сектор, који је преко потребан региону.
Производња аутомобила већ је веома значајна за регион. Словачка производи 1,22 милиона а Чешка 1,16 милиона аутомобила и те земље су највећи произвођачи по становнику у свету, иако су по бруто продукцији тек 15. односно 16. Ни Пољска и Мађарска не заостају много са производњом од 451.000 односно 406.000 возила.
Словачка највише зависи од ауто-индустрије. Та земља са само 5,45 милиона становника има четири водећа произвођача аутомобила - компаније Фолксваген (ВW), Kиа, ПСА и Јагуар лендровер. Ауто-индустрија, укључујући мрежу снабдевача, представља 50% индустријске производње, 47% извоза и 14% словачког БДП-a.
Портал intellinews.com пише да су постојале бојазни да ће прелазак на производњу ЕВ представљати претњу за аутомобилску индустрију региона. Сматрало се да би стране компаније могле да се усредсреде на производњу на матичним тржиштима и оставе фабрике у Централној Европи да гасе продукцију кола на бензин и дизел док не буду затворене по националним или правилима ЕУ.
Међутим, то се није десило и Чешка, Словачка и Мађарска производе електричне моделе. Ипак, пред индустријом региона је велики, дугорочни изазов због слабог интересовања за поседовање кола међу младима и због тога што су електрични аутомобили много једноставнији за производњу и захтевају мање рада. Немачки Институт Ифо прогнозира да би због тих трендова немачки ауто-сектор могао да остане без 178.000 радних места до 2025.
На кратак рок индустрија је тешко погођена и пандемијом корона вируса и европска продаја путничких кола је у 2020. пала за готово 25% или око три милиона возила.
Централна Европа ће у догледној будућности остати "добро место" за производњу електричних и хибридних возила, а то ће бити један од малобројних сегмената тржишта који ће расти. Зато произвођачи знатно улажу у пребацивање фабрика у региону на производњу ЕВ. То је важно због чињенице да је европско законодавство 2020. наложило смањење просечне емисије ЦО2 нових кола на 95 грама по километру. До 2025. ће то бити смањено за још 15%.
Уз ЕВ, регион, посебно Мађарска и Пољска, постаје и нови центар производње батерија за та возила и у трци је за нову ВW "гига-фабрику". То се поклапа са плановима Европске комисије да "приближи" производњу батерија тако да Европа од 2025. производи довољно батерија за брзо растући возни парк ЕВ без ослањања на увоз.
Поред тога, Чешка има значајна лежишта литијума, метала који је кључан за нову генерацију батерија, што ће помоћи да се испуни циљ Kомисије да ЕУ до 2025. постане готово самодовољна.
Kоначно, електромобилност нуди прилику за развој нове, хај-тек регионалне индустрије. Електрична мобилност већ је стимулисала иновације и покретање стартапова у региону. Такође је подстакла наде да ће помоћи Централној Европи да направи заокрет са индустрије која склапа производе на секторе са великом додатом вредношћу. Мађарска је најдаље отишла са стратегијом на том плану.
Међутим, оно по чему регион заостаје јесте слаба продаја ЕВ, делом због малих улагања у мрежу станица за пуњење. Такође су подстицаји централноевропских влада за куповину електричних возила много мањи него у Западној Европи а мањи су и приходи становништва, тако да су ЕВ недоступна већини грађана. Поред тога, тржиште половних ЕВ још није добро развијено.
Још један начин да се охрабре купци ЕВ било би повећање пореза на бензин и дизел али то намеће питање једнакости јер би погодило многе грађане Централне Европе који још возе 20 година стара кола својим знатно побољшаним путевима. Последица је да док је у ЕУ удео продатих ЕВ у 2020. више него утростручен, на 10,5% са 3% у 2019, у Централној Европи ЕВ покривају само 2% продаје нових кола. Предводи Мађарска испред Чешке а Пољска и Словачка далеко заостају.
Заостајање у сегменту продаје на дуги рок ће утицати на инвестиције у ЕВ у региону, иако ће се у непосредној будућности аутомобили и даље углавном испоручивати на Запад. Kако се додаје, мањак амбиције Централне Европе када је реч о ЕВ, а који се види у плановима за фондове из инструмента Наредна генерација ЕУ који су достављени Европској комисији, могао би међутим скупо да кошта земље региона.