top of page

ЕСРБ упозорава Мађарску и Хрватску

Европски одбор за системски ризик (ЕСРБ) послао је упозорење за пет земаља чланица, укључујући и Мађарску и Хрватску, у којем указује на нереални раст цена некретнина у тим земљама. Од њих се тражи да не подстичу задуживање грађана кроз субвенционисане кредите.


Европски одбор за системски ризик (ЕСРБ) издао је пре два дана упозорења и препоруке за пет земаља чланица. Упозоравају да би раст цена некретнина могао да угрози привреду и доведе до краха тржишта некретнина и позвао на предузимање хитних мера. Од држава траже да не подстичу задуживање грађана кроз субвенционисане кредите.


Упозорења су упућена Хрватској, Мађарској, Лихтенштајну и Словачкој. Осим тога, препоруке су послате у Немачкој и Аустрији након што нису испуниле захтеве ЕСРБ-а из 2016. и 2019. године: „Ризици финансијске стабилности везано за стамбене некретнине наставили су да расту у контексту макроекономских ризика повезаних с пандемијом коронавируса и континуиране снажне динамике тржишта некретнина, стамбених кредита и задужености домаћинстава.


Кључне ранљивости истакнуте у процени ЕСРБ-а су средњорочне природе и односе се на брз раст цена некретнина и могућу прецењеност стамбених некретнина, ниво и динамику задужености становништва, раст стамбених кредита те знакове попуштања стандарда кредитирања“, наводи у упозорењу ЕСРБ.


У посебном упозорењу за Хрватску напомиње се да је „након дужег периода корекције и пригушеног раста реални раст цена некретнина убрзао на 8% на годишњем нивоу почетком 2019.“.


Према процјнама Хрватске народне банке, цене некретнина све више одступају од својих дугорочних основа. На то утичу бројни фактори потражње и понуде. Прво, у неким регијама значајан део потражње за стамбеним просторима долази од страна (око 10% укупно). Док је укупна трансакцијска активност била нижа након избијања пандемије ковид-19, удео страних купаца остао је на нивоу пре кризе.


Друго, Хрватска је претрпела два земљотреса 2020. године, оба су погодила загребачку регију и довела до оштећења некретнина. Ови догађаји су открили неке недостатке у квалитету стандарда станова грађених пре 1960их. Као резултат тога мањи број станова био је оглашен за продају, што потенцијално доводи до већег општег нивоа цене. Истовремено поступна санација оштећених стамбених објеката, чији је трошак процењен на 23% бруто домаћег производа (БДП) у 2020. години, могао би да повећа цене кућа кроз већу грађевинску активност.


Коначно, влада Хрватске је 2020. произвела шему стамбених субвенција која је на снази од краја 2017. и осигурава више стопе субвенција у мање развијеним регијама за куповину прве некретнине, наводи се у упозорењу.


Иако се само отприлике половина стамбених трансакција финансира путем кредита, наводи ЕСРБ, реални раст хипотекарних кредита убрзан је у другој половини 2019., а посебно током 2020. У просеку је износио приближно 7,5% између јануара и августа 2021.


„До неке мере ову динамику подстакао је државни систем стамбених субвенција, са повећањем удела субвенционисаних кредита од 18% у 2019. до 35% у 2020. Многи нови зајмови били су кредити субвенционисани од стране државе. Осим тога, у првој половини 2021. године. случају неких нових кредита доспеће је премашивало 30 година. У јуну 2021. удео хипотекарних кредита представљао је око 12% тржишта некретнина у Хрватској“, наводи се у упозорењу.


Истовремено је задуженост домаћинстава у Хрватској релативно ниска у поређењу са другим земљама Уније. Током 2020. кредити становништву су реално порасли, али по нижим стопама него кредити за становништво. То је био резултат пада општег поверења потрошача, док су владине шеме субвенције за становнике задржале високи ниво потраге за некретнине, додаје се.


Из ЕУ позивају на доношење мера које би спречиле "повећање задужености домаћинстава, односно државних субвенција за стамбене кредите". ЕСРБ на крају наводи да у Хрватској постоји "потенцијал за озбиљне негативне последице по привреду".


„ЕСРБ сматра да су кључни проблеми брзи раст кредита становништва и прецењеност цена некретнина с обзиром на непостојање експлицитних мера које би могле да ублаже ризике повезане са стамбеним некретнинама и сектором некретнина“, закључује се у саопштењу.

bottom of page