Здравље је на страни припадница лепшег пола све до шездесете године живота, јер скоро два пута више мушкараца него жена умире у старосној доби од 30 до 59 година, углавном од болести крвотока.
Мушкарци су у 2019. години скоро четири пута чешће страдали у саобраћајним несрећама, три пута чешће дигли руку на себе и неупоредиво чешће били жртве или починиоци убиства. Све су то разлози због којих жене у просеку живе пет година дуже од мушкараца.
Жене чине образованији део популације – подаци говоре да оне чине 60 одсто дипломираних студената у академској 2019/2020. години, а међу докторандима се налази 57 процената жена и 43 одсто мушкараца.
Свега трећина жена налази се на месту руководиоца, директора и законодаваца – оне чине већину у слабије плаћеним професијама, као што су здравство, просвета, социјална заштита, државна администрација и личне услуге. Због нижих зарада, мање запослености и патријархалног устројства бројних породица, тек четвртина некретнина у Србии налази се у власништву жена, а на селу се свега 13 одсто пољопривредних домаћинстава „води” на жене.
Просечна жена стаје на луди камен у 31. години и у просеку роди 1,5 деце, због чега највећи број малишана у Србији расте без брата или сестре. Међутим, све више њих не носи бурму, одустаје од материнства или дете рађа ван брака – подаци говоре да свака трећа жена тридесетих у Београду и свака четврта жена у Србији на прагу тридесетих нема дете, четвртина њих није изговорила судбоносно „да”, а свака четврта рађа дете у ванбрачној вези.
Треће доба и позну старост жене најчешће дочекају саме – подаци говоре да је више од три четвртине самачких домаћинстава „женског пола”. Припаднице лепшег пола највише умиру од срца, односно кардиоваскуларних болести, обољења метаболизма и жлезда с унутрашњим лучењем.
Жене у Србији свакога дана четири и по сата дневно проведу у обављању кућних послова и бризи о домаћинству и члановима породице, без обзира на то да ли су запослене или не. Када би биле плаћене за те послове, месечно би зарађивале чак 546 евра, односно просечну српску плату. То су резултати прве студије о економској вредности неплаћених послова, коју су заједно спровели Координационо тело за родну равноправност Владе Србије у сарадњи с Агенцијом Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UNWOMEN) у Србији.
Процене говоре да је свака трећа жена у Србији била жртва психичког, физичког или сексуалног насиља, а статистика сведочи да је породични дом најмање сигурно место за жену – сваке године око 30 жена страда од стране најближег свог – оца, мужа или брата.