Ограничења цена појединих виталних производа, која је прописала мађарска влада, у настојању да обузда инфлацију, показују ових дана и своје добре, али и лоше стране.
Мера замрзавања цена је грађанима у кућном буџету свакако сачувала не мало новца, али се већ сада испоставља да је због контролисаних цена присутна несташица појединих основних артикала. Стручњаци предвиђају да ће, остане ли ова владина мера дуже времена на снази, кабинет премијера Орбана морати да пропише и максималне количине производа које један потрошач може да купи. У противном, постоји могућност од драстичних несташица на тржишту хране.
Државна интервенција у области цена већ изазива проблеме у ланцима снабдевања. Марк Мацелка, директор комуникација у Шпару, једном од највећих трговинских ланаца, каже да је у њиховим продајним објектима продато три пута више неких врста производа него што је то уобичајено. На пример, током лета су продали огромне количине шећера, које су у нормалним околностима довољне за годину дана, док је продаја кромпира удвостручена од увођења горње границе цена.
Он каже да су многе продавнице морале да уведу количинска ограничења, како не би остале без производа. Само у случају Шпара, губици се процењују на око 10 милијарди форинти (24 милиона евра). Ограничења цена, наиме, узрокују повећану тражњу јефтине робе и доводе до смањења продаје производа чије цене нису ограничене.
Слично је и у ланцу мегамаркета Ошн, где су забележили повећање обима продаје робе са ограниченим ценама од 20 до 80 одсто. Они су последњи ланац који, примера ради, није ограничио количине јаја и кромпира које грађани могу да купе.
Због инфлације, купци очигледно настоје да приликом куповине пронађу најјефтиније производе. Трговци кажу да је дошло до повећања броја трансакција, али да у исто време људи купују мање током сваке посете и најчешће посежу за оним артиклима који се продају по промотивним ценама или су на снижењу. Оваква ситуација, кажу, чини и да дугорочни уговори о увозу, између трговаца на мало и добављача, постају све неповољнији за продавце.
Ипак, сви се уздају у наступајуће божићне празнике, када грађани обично издвајају више новца за куповину квалитетнијих производа, које најчешће поклањају својим ближњима. Актуелна статистика показује да је у односу на прошлу годину број трансакција повећан за 34 одсто, али је количина продатих производа ипак смањена за 8-10 одсто.