Нема универзалног модела наставе онлајн, јер она је комбинација бројних варијанти електронске комуникације између наставника и ученика. Она може бити у реалном времену, када су као у класичној учионици професор и ђаци заједно на часу, али помоћу неког конференцијског алата. Може значити остављање видео-садржаја, писаних материјала, различитих мултимедијалних извора учења и повратних информација на виртуелној табли одељења.
Има наставника који обилато користе опцију да у „Гугл учионици” закажу постављање наставних материјала и обавештења у одређено време, да изгледа као да су на почетку онлајн часа објавили лекцију, питања или обавештење иако нису пред рачунаром. Има и ученика који као да су већ на распусту, иако он званично почиње 21. децембра. Ипак, већина марљиво приводи полугодиште крају.
– Углавном се професори заиста труде. Неко нема техничке могућности, па долази да ради онлајн из школе. Доста је објективних отежавајућих околности, иако је било семинара, јесу људи прошли обуке за употребу ИКТ у настави, али није то довољно. Потребно је искуство. Као са вожњом, то што сте положили не значи да сте добар возач, али бићете после 50.000 пређених километара. Настава онлајн је драгоцено искуство за све и може да нам оплемени школу. Суво је злато у смислу да када је ученик болестан професор може да му помогне да боље научи. Ипак, отпори постоје. Има времешнијих наставника који образовање на даљину не прихватају, не умеју, не сналазе се. Морамо и за њих имати разумевања – каже Бојан Вучковић, директор Тринаесте београдске гимназије.
Што се ТВ часова тиче, гимназијски професори сматрају да је то добро само када не постоји ништа друго. Већи значај настава с телевизијског екрана имала је прошлог пролећа него што има сад.
– Наши професори то слабо користе. Имамо колегу који снима часове увек у вези с наставом коју држи својим ђацима. Снимке објављује на „Јутјубу” за ученике наше гимназије, али их у онлајн настави користе и колеге из других школа. Ако имате 100 професора, имате 100 различитих начина рада. Све колеге које су снимале ТВ часове изванредни су наставници. Али ђаци којима иначе не предају, не познају их, не слушају их као своје професоре, то је проблем. Добро је што је то постојало, па и што и даље постоји, али није ослонац образовању већ само повремено може да послужи – сматра Вучковић.
Као многе његове колеге, и он каже да у поређењу с првом варијантом принудне онлајн наставе у време ванредног стања, „која није личила ни на шта, ова сада јесте боља”. Не прећуткују директори да је и школовање на даљину – као део комбинованог модела по коме су од почетка ове школске године једне недеље гимназијалци учили у клупама, а друге код куће – имало мањкавости. Садашњи сасвим онлајн начин донео је неке предности, у односу на пређашња искуства, мада и он није идеалан.
– Часови трају 45 минута, по редоследу из распореда. Држимо се сатнице тако да у време када би часови иначе били у школи професори стављању материјале у виртуелну учионицу, не ван радног времена и викендом, да се зна ред, и тиме буде лакше и ђацима. Код нас у Карловачкој гимназији то значи да је настава само у преподневној смени, од пола осам ујутру до пола два по подне. То добро функционише. Праћење наставе је сада озбиљније. Бележи се ко је присутан на онлајн часу, што и за ученике и за професоре не значи само „Добар дан!” на почетку, већ се раде задаци, види се ко је присутан и активан до краја наставе – примећује Бранко Стојков, директор Карловачке гимназије.
Ако ученик има техничких проблема да прати наставу на даљину, обавештава професора поруком. За децу која су болесна и имају температуру, разредне старешине обавештавају наставни кадар да тих дана тај ђак из оправданих разлога не може да присуствује онлајн настави.
– Раније нисмо имали могућност да то регулишемо, а дешавало се да се ученик уопште не јавља на позиве и поруке. С колегама широм Србије делим запажање да док је настава била комбинована, ђаци су онлајн недељу доживљавали као да су на распусту. Као да недељу дана иду у школу, седмицу затим се одмарају, а ми нисмо могли да им упишемо изостанке с онлајн наставе. Ученици су тада били у обавези да у школу дођу на контролни, писмени или да усмено одговарају за оцену. Сада се оцењују и онлајн – објашњава Стојков.
Оцене из непосредног рада су објективније, сагласни су директори школа, јер на даљину наставници немају сигуран систем да утврде да ли ученик преписује и да ли му неко помаже док траје провера знања.