Калиграфија или краснопис, није устукнуо пред савременом технологијом. Типкање слова по тастатури рачунара и телефона не може да засени потребу човека да оловком остави траг свог рукописа на папиру. Ово на уму има академска сликарка Даница Веселиновић, која се бави калиграфијом.
Значај калиграфије је, каже ова уметница, и у томе што негује ћирилицу. То подразумева стару скамију, традиционални костим, перо и разне друге материјале и алате за писање.
- Као глумац када уђе у своју улогу, тако се и ја трудим да онима који нетремице прате како повлачим линије, оживим вештину старог начина писања – објашњава Веселиновићева.
Лепом писању обучила је педесетак полазника школе калиграфије коју је 2016. године покренула у Центру за образовање „Ђуро Салај”, а лекције радо дели и на манифестацијама широм наше земље, где учествује као чланица Асоцијације за старе и уметничке занате „Наше руке”.
– Негујем претежно традиционалну калиграфију, а то значи да радим лагано и пажљиво. У доба када су брзина, експресија, па и спектакл избили на површину, овај занат помаже човеку да нађе унутрашњу хармонију – објашњава калиграфкиња и истиче да калиграфију воли јер је јединствен спој ликовне и књижевне уметности, а њена примена је широка – од монументалних калиграфских дела у галеријама до исписивања диплома, честитки и позивница.
Даница обично прави имитације пергамената на којима исписује мисли владике Николаја, Андрића и Дучића, а осмислила је и јединствену поуку „Ода части”.
– То је моја кратка прича настала пре деценију као конкурсни литерарни рад на тему „Част”, за „Дане ћирилице” у Баваништу. Инспирисана „оружјем” које поседујем у рукама – калиграфијом, одлучила сам да калиграфски исписану кратку причу о дивној људској особини – части сваког децембра доделим као урамљену поруку особама које су ми те године дале подршку, али које су и другима из мог окружења пружиле помоћ – објаснила је Даница.
Ова креативна девојка добила је својевремено признање и за најбоље осмишљено калиграфско писмо – оригиналну калиграфију, у Тителу на Смотри ћириличне писмености.
– Усавршила сам и рад на рачунару па ћу се трудити да у будућности своје калиграфске идеје преточим у типографске фонтове, а то су облици слова који се користе у дигиталној форми за израду плаката, каталога и часописа, да би као такви били још видљивији и масовније коришћени – открива Даница своје планове.
Свима онима који се колебају да ли да се посвете калиграфији, сматрајући да немају довољно дара или су их године стигле, Веселиновићева поручује да за учење овог заната никада није касно јер је, каже, и она калиграфију открила тек у Средњој уметничкој школи у Шапцу.
– До тада о калиграфији нисам знала ништа па су ми подршку дали професори, а од користи ми је била и стара књига калиграфије коју ми је купио отац – присећа се калиграфкиња. На факултету је додатно усавршила калиграфију, комбинујући је са дигиталним уметничким програмима.
Даничине калиграфске радове на поклон су добиле многе значајне личности из земље и света, а међу њима и градоначелник Москве Сергеј Черјомин и Стразбура – Ролан Ријес.
Време пандемије вируса корона, које нас је приморало да највише времена проводимо у кући, може се искористити за учење и усавршавање калиграфије. Порука или макар наш потпис упућен другима краснописом биће увек јединствен дар.