top of page

Карачоњ би радо видео ЦЕУ у Будимпешти

Градоначелник Будимпеште Гергељ Карачоњ каже да ће град поново „с радошћу дочекати ЦЕУ и његове студенте и наставнике". „Нисам у илузији да ће се влада покајати и позвати ЦЕУ натраг, али Будимпешта би са задовољством поздравила универзитет", истакао је Карачоњ, коментаришући одлуку Суда ЕУ.


Ректор Централноевропског универзтета (ЦЕУ) Михаил Игнатиеф поздравио је пресуду Европског суда као "велику моралну и правну победу за академске слободе". На конференцији за новинаре одржаној у Бечу, Игнатиеф је рекао да је донета одлука важна за јачање правне сигурности европских институција. Он је, међутим, додао да ће универзитет задржати свој кампус у Бечу, док планови који се тичу Будимпеште тек треба да буду довршени.


Посланик Мађарске социјалистичке партије (МСП) Иштван Хилер, који је и потпредседник Мађарског парламента, рекао је да не очекује да ће пресуда променити ситуацију у пракси, додајући како сматра да ће се „влада држати своје позиције”. Он каже да је политичка одлука довела до спорног законодавства и тврди да "проблем није у раду ЦЕУ-а, већ у чињеници да га је основао Џорџ Шорош". Хилер сматра да се "питање универзитета може позитивно решити само политичким променама“.


Градоначелник Будимпеште Гергељ Карачоњ рекао је да ће град поново „с радошћу дочекати ЦЕУ и његове студенте и наставнике".


„Данас је Европски суд пресудио да мађарски закон нарушава европске законе и да је то једноставно неприхватљиво у Европи“, написао је Карачоњ на Фејсбуку. „Нисам у илузији да ће се влада покајати и позвати ЦЕУ натраг, али Будимпешта би са задовољством поздравила универзитет, његове наставнике и студенте. Прогон најпознатијег универзитета у земљи била је једна од најлошијих владиних одлука у последњих десет година", сматра је градоначелник.


Он додаје да је пресељење универзитета у Беч осиромашило и Мађарску и Будимпешту, док се претходно руководство престонице "само немо играло". "Влада је своју срамну пропаганду сматрала важнијом од образовања и поштовања академских слобода“, написао је Карачоњ.

bottom of page