Кијев тражи заробљенике, Будимпешта ћути

Откад је прошле недеље из Русије у Мађарску испоручена већа група ратних заробљеника из редова украјинске војске, Кијев безуспешно покушава да издејствује да се овим војницима омогући долазак у домовину. Штавише, власти у Кијеву тврде да њиховим представницима није омогућен било какав контакт са заробљеним војницима, што је потрврдила и амбасада Украјине у Будимпешти.

Портпарол украјинског министарства спољних послова Олег Николенко издао је саопштење у којем позива мађарску владу да омогући приступ украјинским ратним заробљеницима које је Руска православна црква недавно предала Мађарској. Да подсетимо, неки од украјинских војника које је Русија заробила пребачени су у Мађарску. То је најпре потврдио Жолт Шемјен, заменик премијера Мађарске, рекавши да је ово „гест Руске православне цркве према Мађарској" и да "ови људи томе дугују слободу“.

Према саопштењу цркве, ратни заробљеници су закарпатског порекла, што би мобло да значи да су мађарске националности. Они су превезени у Мађарску уз благослов патријарха московског Кирила, на захтев мађарске стране. Шемјен је лично координирао њихов транспорт до Мађарске, а посредник је била мађарска Малтешка добротворна организација.

Уследило је више реакција владиних функционера из Кијева, као и неколико политичких и војних експерата. Влада у Кијеву је одмах позвала мађарског амбасадора и затражила објашњење о томе зашто није била обавештена о трансферу ратних заробљеника.

„Да сам представник Украјине, био бих захвалан“, рекао је Жолт Шемјен и додао како се украјинске власти боје да ће ратни заробљеници бити коришћени у антикијевској пропаганди. Администрација Зеленског верује да ће испоручени војници рећи да су били приморани да се придруже војсци и да су добијали слабу подршку на фронту.

Безбедност земље и мађарског народа је приоритет изнад свих других у рату, рекао је министар одбране Криштоф Салај-Бобровничкиу видео поруци објављеној на Фејсбуку. Он је истакао да је као министар одбране добио задатак да обезбеди безбедност мађарског народа, појача одбрамбену способност земље и ојача мађарске оружане снаге.

„Влада пружа сву материјалну подршку за постизање тих циљева“, додао је и напоменуо да је за Фонд за одбрану у овогодишњем буџету предвиђено 842 милијарде форинти (2,3 милијарде евра), а да ће 1.310 милијарди форинти бити издвојено за овај фонд у буџету за наредну годину. Одбрамбени капацитети су у порасту, нови системи наоружања стижу и пуштају се у рад, а војници се обучавају да их користе, додао је он.

Потрошња Мађарске за одбрану требало би да премаши обим од обавезних 2 одсто БДП-а и следеће године, рекао је он. Салај-Бобровнички је изразио наду да ће у Украјини што пре доћи до примирја и почетка мировних преговора, али је додао да је „за мир потребна снага“.

У најновијем саопштењу, портпарол украјинског Министарства спољних послова упутио је мађарском ресорном министарству допис у коме наводи да мађарска влада "лажно тврди да су украјински војници слободни у Мађарској“. Олег Николенко је у саопштењу истакао да надлежни украјински владини органи од тада раде на томе да „врате кући 11 ратних заробљеника који су одведени из Русије у Мађарску без знања украјинске владе или међународних организација за људска права“.

Како је навео, украјинске дипломате су више пута покушавале да директно контактирају споменуте грађане Украјине, али безуспешно. "Из овога, као и из информација добијених од њихових рођака, можемо закључити да нису тачна уверавања мађарске владе да ће ти људи бити слободни у Мађарској“, навео је Николенко у саопштењу.

Он тврди да је реалност је да су заробљеници изоловани, да немају отворен приступ информацијама и да могу само да комуницирају са својим рођацима у присуству треће стране, као и то да им није дозвољено да контактирају украјинску амбасаду. "Украјинска страна узалуд покушава да се укључи у конструктиван дијалог са мађарским властима званичним дипломатским каналима, што се потпуно игнорише“, рекао је портпарол.

Он је додао да ове акције Будимпеште доводе у питање хуманитарне циљеве којима је Мађарска оправдавала трансфер украјинских држављана. "Штавише, постоји вероватноћа да је дошло до кршења и одредаба Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода”, рекао је он.

Министарство спољних послова Украјине, како се истиче у саопштењу, још једном позива мађарску страну и захтева да се украјинском конзулу омогући хитан приступ украјинским ратним заробљеницима, како би проценио њихово физичко и психичко стање и како би их обавестио о њиховим правима у погледу конзуларне помоћи.

Николенко је закључио да ће Украјина учинити све да њени заробљени војници могу да се врате кући и добију сву помоћ која им је потребна, односно да се поново споје са својим породицама.