У пет случајева од 2008. године, када су изгореле бараке у Старој радничкој колонији, до овог септембра, када је горела кућа др Илије Коловића, која је под заштитом државе – или није утврђено како је ватра букнула или је закључено да је на дотрајалој и неисправној електричној инсталацији избио курцшлус.
Пожар у „Кући др Илије Коловића”, 29. септембра ове године, у коме је изгорела унутрашњост старог здања под заштитом државе, подсетио је Крагујевчане на сличне догађаје из блиске прошлости и изнова побудио сумњу у њихову званичну верзију.
У Улици Светозара Марковића у центру града, у којој се налази и „Кућа др Коловића”, августа 2019. године до темеља је изгорео објекат Месне заједнице „Први мај”. Парцела на атрактивној локација је практично очишћена за, како многи суграђани претпостављају, неку већу и модернију зграду која се може добро уновчити.
Но, то нису једине паљевине у Крагујевцу чији узрок или није утврђен или је закључено да је на дотрајалој и неисправној електричној инсталацији избио курцшлус.
У јеку инвестиционих подухвата, јуна 2008. године, у Старој радничкој колонији, у Улици ђенерала Терзибашића, изгорело је неколико дрвених барака. Жртава, срећом, није било, а станари су, иако им је ватрена стихија уништила домове, рекли да не брину за смештај, јер су од локалне управе већ добили решења о пресељењу у нове зграде. У то време је готово читаво насеље, са низом дрвених барака грађених пре Другог светског рата, било предвиђено за рушење и расељавање, како би се вредно грађевинско земљиште ослободило за долазак домаћих и страних инвеститора. Званично, до пожара је дошло због неисправне електричне инсталације.
Фебруара 2011. године изгорела је зграда ТВ ИН, у власништву сада покојног бизнисмена Милије Милосављевића, за кога се причало да је један од највећих финансијера странке тадашњег градоначелника Верољуба Стевановића. Сумњало се да је у згради телевизије била и документација грађевинског предузећа „Лазар пут”, којем је локална власт поверила реализацију неколико важних инфрструктурних пројеката. И у овом случају званичан одговор надлежних је гласио – неисправна електрична инсталација.
У пожару који је јула 2015. године избио у Скупштини града, према наводима надлежних, у потпуности је уништена архива грађевинске инспекције, а делом је оштећена архива и саобраћајне и комуналне инспекције. Гостујући на РТК поводом овог догађаја, тадашњи градоначелник Радомир Николић је стање скупштинског здања описао као катастрофално, наводећи да су плафони канцеларија обложени трском – каратаваном, док у објекту варничи кад год се упале рачунари и клима уређаји. Према званичној верзији, ватра је букнула услед квара на дотрајалој електричној инсталацији.
Осим интерне рачуноводствене документације, у МЗ „Први мај” налазиле су се и матичне књиге метохијских општина Пећ, Исток и Клина, које су ту донете после бомбардовања 1999. године. Оно што није изгорело у пожару, чији узрок није прецизно утврђен, пренето је у зграду крагујевачке скупштине, а парцели од неколико ари, на којој се налазио уништени објекат, и даље није одређена будућа намена.
У свим овим случајевима ватрогасци су успели да спасу што се спасити може, баш као што су то учинили и у случају куће др Илије Коловића, која је 1971. године проглашена за непокретно културно добро, као репрезент градитељског умеће и српске архитектуре с почетка 19. века. Узрок пожара који је добрано оштетио и кровну конструкцију овог руинираног здања на атрактивној локацији у центру града и даље је непознат.