Збор грађана Месне заједнице „Лиман“ у Новом Саду усвојио је на данас закључак којим се противе постављању „Споменика невиним жртвама у Новом Саду 1944/45“.
Kако је наведено у образложењу, на списку на основу којег је поднета иницијатива за подизање тог споменика налазе се фашистички злочинци, односно налогодавци, организатори и извршиоци Новосадске рације, злочина који је починила мађарска окупаторска војска 1942. године.
„Овим се иначе легитимна идеја меморијализације невиних жртава након ослобођења 1944. године злоупотребљава у сврху историјског ревизионизма којим би се фашистички злочинци изједначили са жртвама“, навео је председник Савета МЗ „Лиман“ Драгољуб Перковић.
На збору грађана МЗ „Лиман“ оцењено је и да би овакав споменик предсатављао кривотворење историје и допринео ревитализовању злочина, непоштовању жртава и кривљењу слике о антифашистичкој борби захваљујући којој је Нови Сад и ослобођен од фашистичког окупатора.
„Друштво које кривотвори властиту историју и које се одриче слободарске традиције у корист величања злочинаца не може да гледа у будућност и зато овим чином желимо да допринесемо изградњи праведног и мирног друштва“, наводи се у закључку који је данас усвојен.
На предлог грађана, закључак ће бити проширен са конкретним спорним именима која се везују за споменик, а затим ће бити прослеђен Градској управи за опште послове.
Грађанима се обратио и социолог Милош Перовић, члан Антифашистичког фронта 23. октобар, а који је и обелоданио спорна имена која се везују за овај споменик.
Перовић је рекао да је посреди историјски ревизионизам који није својствен само Србији, већ већини земаља источне Европе, и који се спроводи након пада социјализма.
„Сећање на невине жртве, којих је сигурно било на овој територији током ослобађања од фашизма, овим се у потпуности компромитује и прља, јер ви у исти кош стављате оне који су били организатори једног монструозног злочина какав је Новосадска рација и неке људе који су можда неправедно настрадали“, истакао је Перовић.
Оценио је и да су међунационални односи између две највеће заједнице у Војводини – Срба и Мађара „доста добри“, те да би подизање оваквог споменика могло само да их наруши.