Премијера представе „Тесла, изуметник” у режији Небојше Брадића после кратког новогодишњег сусрета с публиком, када је представљен њен део код моста „Дуга”, спајајући две обале Дунава до Петроварадинске тврђаве, изведена је вечерас на сцени „Пера Добриновић” Српског народног позоришта у Новом Саду.
„Живота се треба прибојавати. Позоришта још више, јер се на крају позоришта налази спасење, а до спасења је дуг пут”, речи су научника Николе Тесле, који је 1936. године био први проглашени почасни грађанин Новог Сада, у којем никада није боравио, а које су се вечерас, поред осталих, чуче у Српској Атини, актуелној Европској престоници културе.
Копродуцент представе је Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе”, драматург Александар Милосављевић, сценограф Миодраг Табачки, костимографкиња Сташа Јамушаков, музику је радила Александра Вребалов, а сценски покрет Иста Степанов. Драма „Тесла, изуметник”, као и роман Владимира Пиштала „Тесла – портрет међу маскама”, којим је инспирисана, није биографска реконструкција једног живота, већ прича која се успоставља као парадигма слике савременог света.
„Тесла, изуметник” почиње једне новогодишње ноћи када свемир стоји, а људи гледају у небо и одбројавају пре него што ускликну. У таквом тренутку, који је изван времена, све постаје могуће, па и да се подигне завеса „Теслиног позоришта”…
– Брадићев „Тесла” није историјски Тесла, нити је ова драма реконструкција живота славног изумитеља. Ипак, Брадић свог драмског јунака не гради напамет, упркос историјским чињеницама и мимо легенде о загонетној Теслиној личности. Уосталом, у комаду се појављују и друге личности које су на разне начине забележене у различитим сегментима историје. Ту су, рецимо, и Џ. П. Морган, „краљ америчког капитала”, чији наследници и данас репрезентују појам немилосрдног капитализма, његова кћи Ана, феминисткиња и једна од првих модерних сифражеткиња, Стенфорд Вајт, пројектант низа знаменитих грађевина, па и Теслине куле у Варденклифу – открива Александар Милосављевић и наглашава:
– Од фрагмената фактографије Брадић гради драму о ономе што се могло догодити, а што се нас данас тиче, па тако ствара причу о Тесли, којег по правилу помињемо као генијалног изумитеља. И Брадићев Тесла је геније, али није само изумитељ. Отуда у наслову оно „изуметник”: неологизам којим је Лаза Костић даривао Теслу, препознајући да Николину личност подједнако одређују научни експерименти којима он одгонета тајне природе и сензибилитет и интуиција уметника. Овај Тесла је зато мање загонетан и ексцентрик, а више уметнички осетљив; ређе је обасјан муњама, а интензивније је уроњен у сновиђења која га прогоне. У тим сновиђењима се преплићу сећања на детињство и искушења стварности чији актери му, попут Мефиста, нуде новац за идеале о бољем животу човечанства и бесплатној енергији за свакога. Величина Брадићевог „Тесле”, како каже Милосављевић, очитује се, међутим, у његовим сударима с капитализмом, естаблишментом и представницима „света спектакла”. Брадић не одгонета „Теслину загонетку”, али његовом поруком „Никада немој ништа да изумеш сем среће”, указује на истину да Теслина битка још није завршена.
Награђивани глумац Марко Марковић, који тумачи лик Николе Тесле, каже да га је у овом делу одушевио велики научник: човек, дечак, онај који се пита, плаши, сећа и на крају умире.
– Узбудљиво и тешко, лепо и изазовно било је пробијати се с мојим колегама кроз текст, драматизацију Небојше Брадића, али смо заједно изградили нашу причу – вели Марко Марковић.
У бројној глумачкој екипи су и: Мирослав Фабри, Југослав Крајнов, Мина Павлица, Алиса Лацко, Вишња Обрадовић, Милан Ковачевић, Сања Ристић Крајнов, Александар Гајин, Пеђа Марјановић, Александра Плескоњић, Ивана Вукчевић, Тијана Милованов, Катарина Брадоњић, Миодраг Петровић, Драган Којић, Јован Живановић, Стефан Бероња, Невена Јанковић, Максим Коронтовски.