Српска академија наука и уметности ову годину посветила је Николи Добровићу, академику и једном од наших најзначајнијих архитеката модерног доба. У то има и њему у част, у Галерији САНУ уприличена је монографска изложба, одржан је и међународни научни скуп, а биће публикована и свеобухватна монографија поводом 125 година од Добровићевог рођења (Печуј, 12. 2. 1897 – Београд, 11. 1. 1967).
Поставка „Никола Добровић: Под заставама модерних покрета”, аутора проф. др Марте Вукотић Лазар и мр Бојана Ковачевића траје до 14. августа и на њој ће се публика подсетити овог еминентног члана САНУ, као особе широког увида, темељног интелектуалца, писца бројних критичких историографских студија о архитектури и градовима, професора факултета, директора Урбанистичког института Србије, првог градског архитекте Београда и безмало митске фигуре наших архитеката и културне јавности.
Посетиоци изложбе имају прилику да проникну у Добровићев његов опус, као и у његов живот посвећен архитектури и урбанизму, који је и данас предмет интересовања његових приврженика и следбеника свих генерација. Апострофирана су и сва јединствена дела Николе Добровића и упоришне тачке важне за историју модерне архитектуре градова Београда, Дубровника, Херцег Новог, Игала итд.
Мултидисциплинарно конципирана, изложба је подељена у оквиру галеријског простора у осам целина и премијерно ставља на увид до сада неизлагани материјал обједињен из разних институција и на једном месту. Ту је оригинална архивска грађа (више стотина сигнираног материјала) из његове заоставштине, која се чува у Музеју науке и технике и Архиву Српске академије наука и уметности у Београду, потом уметничке фотографије (на стотине фото-записа) постојећег стања реализованих дела, као и историјске фотографије и разгледнице из архивских и фондова приватних колекционара, а могу се погледати и видео-материјали, који се баве Добровићевим опусом у Прагу, Дубровнику и Београду и један филм из 1964. о савременој архитектури Југославије, за потребе изложбе добијен из фонда Филмских новости из Београда.
Део изложбе је и седам реализованих макета Добровићевих здања, међу којима предњачи монументална макета „Добровићевог Генералштаба” у Београду, осам слика Петра Добровића, које су уступили Народни музеј у Београду и Кућа легата Галерија Добровића у Београду, као и скулптура Мрђана Бајића на тему НАТО бомбардовања Генералштаба у Београду 1999.
Поставку прати и каталог на српском и енглеском језику, као и богат програм који ће бити уприличен на више места у Београду, у сарадњи са Друштвом архитеката Београда, Београдском интернационалном недељом архитектуре (БИНА), Архитектонским факултетом Универзитета у Београду, Академијом архитектуре Србије и Филозофским факултетом Универзитета у Београду.