Од око шест милиона људи који су од почетка руске војне акције напустили Украјину, у Србију је стигло нешто мање од 7.000. Тачније, толико их је у минулих два и по месеца пријавило боравак, али многи су у међувремену продужили избегличку одисеју ка неком од одредишта у Западној Европи.
Према подацима МУП-а, у приватном смештају регистровано је око 2.000 избеглица из Украјине. Има их широм Србије – мањи број је у изнајмљеним становима, док је већина одсела код рођака или пријатеља.
Комесаријат се стара и о 69 Украјинаца колико их је тренутно у објекту ургентног прихвата у Врању, намењеног искључиво за избеглице из ове земље. У овом комплетно реновираном центру може да се смести до 150 људи. На располагању су им двокреветне, трокреветне и вишекреветне собе (уколико су породице бројније), трпезарија, дневни боравак, дечји кутак, амбуланта, интернет...
„У нашем објекту у Врању обезбеђена им је исхрана, здравствена заштита, психолошка подршка, хигијенски артикли, гардероба. Организујемо им образовне и забавне програме, обиласке знаменитости у граду и околини”, каже Светлана Палић, портпарол Комесаријата за избеглице и миграције.
У Врању је смештено 48 жена, двојица мушкараца и деветнаесторо деце, од којих 13 иде у основну школу, двоје у средњу, а једној девојчици омогућено је да онлајн прати наставу у својој школи у Украјини.
„Основцима су њихови вршњаци приредили приредбу добродошлице, а један од наших ученика позвао је на прославу рођендана сву децу из центра, што је с одушевљењем прихваћено”, истиче наша саговорница. Како наглашава, комесаријат широм Србије посебну пажњу посвећује деци и школарцима из Украјине. Обезбеђени су им уџбеници и сав потребан прибор, а где год је могуће, укључују се и у ваннаставне и спортске активности које су имали и код куће.
За помоћ и подршку избеглима и породицама које им пружају уточиште од првог дана кризе нон-стоп је дежуран телефон 064/828-3171 и имејл адреса kirsteam.ukraine @kirs.gov.rs. На граничним прелазима према Бугарској, Румунији и Мађарској распоређени су тимови комесаријата, који Украјинцима у транзиту деле пакете с храном и освежењем за наставак пута, као и лифлете с корисним информацијама, уколико намеравају да остану у нашој земљи.
У службу невољника који су напустили домовину своје капицитете ставило је и представништво УНХЦР-а у Србији. Отворена је посебна интернет страница, с мноштвом корисних савета за украјинске избеглице, а за оне који желе директан контакт успостављен је дежурни телефон +381/63-432-499 и имејл srbbe@unhcr.org.
Такође, канцеларија интензивно сарађује с републичким Комесаријатом за избеглице и миграције, МУП-ом, министарствима задуженим за социјална и образовна питања и другим релевантним државним институцијама. Значајан допринос у заједничком одговору на избегличку кризу пружају и партнери УНХЦР-а из невладиног сектора, у виду бесплатне правне и психосоцијалне помоћи, преводилачких услуга и посредовања у превладавању културолошких разлика.
„Србија је током деведесетих и 2015. године показала висок степен солидарности са избеглицама и из региона и из других делова света, због чега је често навођена као пример добре праксе. Веома је важно да сви заједно покажемо саосећајност с људима који су присилно напустили своје домове, без обзира на то да ли долазе из Сирије, Авганистана, Украјине или било које друге земље”, истичу у УНХЦР-у Србија.
Организационо и теренско искуство које је представништво УНХЦР-а стекло током 45 година деловања на овим просторима сада је дошло до пуног изражаја. Готово четвртина особља послата је у Женеву и земље у којима су први прихватни пунктови за избеглице, како би помогли у што ефикаснијем пружању помоћи. А Франчески Бонели, шефици огранка УНХЦР-а у Србији, поверена је мисија да у Молдавији успостави канцеларију Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице. Скраћен поступак за исправе, здравствену заштиту, запослење...
Влада Републике Србије усвојила је средином марта Одлуку о пружању привремене заштите расељеним лицима која долазе из Украјине, с роком важења до 18. марта 2023. Тиме им је омогућено да по скраћеном поступку добију право на боравак, личне исправе, образовање и здравствену заштиту, као и могућност да се запосле. Осим овог правног геста подршке, Влада Србије је пре десетак дана саопштила да ће из буџета бити издвојено три милиона евра за децу и избегле из Украјине, али и интерно расељене, којих у тој земљи има више од осам милиона.
Поред ове, до сада највеће, донације из Србије, помоћ у новцу и потрепштинама даровали су „Јунајтед група”, компанија „Марс Балкан ист”, „МК група”, „Нестле Адриатик С”, „Јапан тобако интернешенел”, „Еликсир група”, „Метро”... Прикупљање донација организују и Национални савет украјинске националне мањине, Уницеф у Србији, Црвени крст, Фондација „Адра” и неколико неформалних група грађана. Српска православна црква је све прилоге који су у марту прикупљени у храмовима упутила Украјинској православној цркви и замолила митрополита Онуфрија да помоћ проследи тамо где је најпотребнија.