Др Момчило Вуксановић: Србима у региону потребна боља организованост

Поводом Конференције српских националних организација из земаља у региону, одржане недавно у Новом Саду, доносимо разговор са др Момчилом Вуксановићем, председником Управног одбора те организације и Српског националног савјета Црне Горе.


Одговарајући на наше питање о утисцима са овог скупа, господин Вуксановић је рекао да је одржавање дванаесте Конференције српских националних организација из земаља региона у Матици српској, у Новом Саду, показало је колико нам је свима заједно заиста потребан овакав вид организације.


- Конференција, као што знате, окупља представнике признатих националних организација из држава региона – Мађарске, Румуније, Словеније, Хрватске, Србије, Републике Српске, Македоније, Албаније и Црне Горе, које су се удружиле у овакав вид асоцијације, како би ефикасније заштитиле свој национални, културни, језички и духовни идентитет. И на овој седници, као и на претходним, које су одржане у Подгорици, Темишвару, Будимпешти, Палама, Битољу, Београду, Новом Саду, чули смо са каквим се проблемима сусрећу наши сународници, у својим домицилним државама. Положај српског народа различит је од државе до државе, од региона до региона и не може му се приступити униформно. Наша је обавеза да, као репрезентативна организација, покушамо да сагледамо све појединчане проблеме и у сарадњи са матичном државом – Републиком Србијом, нађемо решења која су могућа, односно, реална у овом тренутку.


Сматрам да су све конференције до сада, па и ова последња у Новом Саду, биле успешне, и да је са сваке од њих упућена специфична порука о статусу и перспективама српског народа у региону, а што је још важније, показало се да је Конференција, као организација, све успешнија и да смо сви заједно схватили колико је неопходно јединствено деловање на пољу културе, просвете, науке и очувања укупног идентитета.

Мислим да су и званичне институције Републике Србије показале разумевање за овакав вид културолошког организовања, што недвосмислено потврђује и подршка председника Србије Александра Вучића нашој иницијативи, да се уз помоћ и подршку Матице српске и Српске књижевне задруге, као наших најзначајнијих, просветних, културних и књижевних институција, штампа јединствени српски Буквар, за сву српску децу, односно све српске породице у региону и дијаспори.


Уверен сам да подршка званичних институција Републике Србије, али и Републике Српске, неће изостати ни у будућем времену и да ће њихово разумевање дати још снажнији замах српским националним институцијама, да и даље предано раде на очувању идентитета нашег народа, ма где он живео. Не смемо заборавити да у очувању посебности специфично и изузетно значајно место има Српска православна црква, која је и у најтежим временима кроз историју умела и имала снаге да сачува наш национални и православни дух, као и да упркос силним притисцима, одржи српски народ на пољу источно-православног цивилизацијског круга.

Како је живети у различитим државама у истој култури?

- Ово је питање за све нас. Сматрам да се на њега не може дати јединствен одговор и пронаћи решење, које би било универзално. У сваком случају, српски народ у региону, али и српски народ уопште, уколико размишља онако како су размишљали његови преци, мислећи истовремено на потомке, нема алтернативу. Живот у истој култури је оно што нам је као народу дато, а на нама је да одлучимо хоћемо ли наставити путем којим су ходили наши најславнији претходници, од Светозара Милетића, Лазе Костића, Васе Пелагића, Јована Јовановића Змаја, Маша Врбице, Марка Миљанова, Сима Поповића, па до Теодора Павловића, Димитрија Давидовића и бројних других наших националних великана, који су својим радом трасирали и добар део нашег данашњег пута. Они су већ у свом добу и својим примером показали да је живот у једној култури не само могућ, него и неизбежан.


Као народ неминовно смо означени најмање двема основим категоријама – језиком и вером. Те две категорије су нас држале на окупу кроз историју, а оне нас и данас чине јединственим националним, или народним корпусом. Јасно је да се ми у овом добу сусрећемо са другим, можда не лакшим проблемима, али ако знамо где нам је циљ, онда ће нам и проналазак пута до њега бити лакши.


Дакле, живот у различитим државама је наша датост, као што нам је неминовност да живимо у једној култури. Сматрам да чак ни стварања две јужнословенске државе у релативно блиској прошлости, нису могла да задовоље интегралне потребе српског народа, који сплетом историјских околности, живи од Сентандреје и Беле Крајине, па до Темишвара, Битоља, Скадра, Боке Которске, Далмације. У таквим околностима, у различитим културолошким и цивилизацијским оквирима, српски народ је могао да чува и сачува своју посебност управо на оним тачкама које смо већ поменули, а које данас формулишемо као синтагму – јединствени културни простор.


Стотине хиљада верујућих људи, са владикама, свештенством и монаштвом у литијама, показало је снагу вере и јасно поручило да се неће дозволити отимање имовине Српској православној цркви у Црној Гори. Власт је промењена. Који бољитак Срби у Црној Гори очекују у новим условима?

- Литије, које су организоване у Црној Гори, у знак противљења тадашњем Закону о слободи вјероисповијести, који је, између осталог, подразумевао и подржављење светиња Српске православне цркве, показале су духовну снагу нашег народа. Њих је, верујем да у то више нико не сумња, изнео српски народ Црне Горе и показао да је то црвена линија испод које се више не може ићи. Иако је претрпео бројна понижења у последњих неколико деценија – од разбијања заједничке државе, па до преименовања и изопштења српског језика, српски народ Црне Горе је показао невиђену одлучност баш у одбрани светиња. Ако литије уопште можемо назвати протестима, онда су оне биле најдостојанственије исказивање неслагања са државним одлукама, незабележене у савременом свету.


Из таквог свенародног покрета Црна Гора је први пут у својој историји променила власт на изборима. Међутим, иако је дошло до промене власти, у околностима које смо поменули, Срби нису остварили пуни капацитет својих права који им припада, као и другим народима и националним заједницама у Црној Гори. Иако су приметни извесни помаци у позитивном смеру за српску популацију, чињеница је да је она и даље на маргини друштвеног и политичког живота. Много је разлога зашто је то тако, али српски народ, који је изнео све ове промене, не би смео да дозволи даљу маргинализацију и асимилацију, коју је отворено проводио бивши режим, настојећи да бруталним притисцима Црногорцима обезбеди натполовичну већину на рачун Срба.


Ми треба да останемо доследни својим захтевима за равноравност и да потребе нашег народа отворено артикулишемо и новој власти. Ако дозволимо да промене остану само козметичке, онда ће српски народ и у овим новим околностима остати на друштвеној периферији.


Колико је Република Србија, као матична држава свих Срба, ослонац и потпора?

- Као матична држава српског народа, Република Србија има и право и обавезу да води рачуна о својим сународницима, ма где они живели. Она је и институционално, односно, уставно тако дефинисана. Државне институције Републике Србије показале су пуно разумевање за положај свог народа у региону и својом подршком значајно поправиле положај Срба у домицилним државама. Верујем да ће Република Србија и њен председник Александар Вучић и убудуће, као што је то било до сада, наставити да нам пружају подршку, у шта ме уверавају и председникове изјаве, али и ставови других државних званичника, који су јасно казали да ће Србија наставити да помаже припадницима свог народа, како би сачували културни, језички и духовни идентитет на простору, или у земљама где живе, без мешања у унутрашња питања тих држава. На крају, такав однос Републике Србије је у маниру највећих демократских достигнућа и свих демократских држава света. Зато сматрам да је Србија, упркос сопственим бројим проблемима, постигла значајан напредак на овом пољу, а убеђен сам да ће он бити и далеко већи, с обзиром на убрзани економски раст и јачање, које је у само неколико година остварила њена актуелна власт.

Колико су медији значајни у остваривању националних циљева, односно, како функционишу у друштвеном и политичком контексту мањински медији?

- Српски национални савјет у Црној Гори успео је да формира систем српских медија – Српску телевизију, Српски радио, магазин „Српске новине” и интернет портал „Српске новине ЦГ”, а све са циљем како би се на објективан и професионалан начин борио против наметнутих фалсификата који се промовишу у Црној Гори на штету српског народа. Са друге стране, систем наших медија отворено и аргументовано, не вређајући ничија осећања, говори о вековној постојаности српског народа у Црној Гори. Они промовишу српску исторују, културу, уметност, српски идентитет, показујући да је Црна Гора увек била српска држава и да је у свом бићу она то и данас. При томе, наравно, ми не желимо да повредимо осећања других грађана, без обзира како се они национално изјашњавали.


Радом на формирању медија, увидели смо њихове специфичности у обраћању јавности, тако да је и уређивачка политика усклађена са тим потребама. Српска телевизија у Црној Гори емитује се преко три кабловска оператера и покрива читав простор државе, Српски радио емитује програм преко девет предајника и такође се може слушати на простору целе Црне Горе, док је, на пример, интернет портал „Српске новине ЦГ” окренут домаћим, али и читаоцима у региону, односно свету, дакле свима онима које занимају актуелни догађаји, а посебно положај српског народа у Црној Гори.


Магазин „Српске новине”, који се штампа на квалитетном папиру и у пуном колору, има своју мисију и окренут је другом делу читалачке публике. Потребно је да овде истакнемо изузетно добру и професионалну сарадњу са Радио-телевизијом Војводине, Спутњиком, Телевизијом Храм, Телевизијом Републике Српске, Радио-телевизијом Србије, Дунавском медијском мрежом, Телевизијом Рас, Радио Београдом и другим кућама, са којима редовно размењујемо програм и медијске прилоге. О овоме говорим управо из разлога како бих указао на потребу успостављања чвршће и редовне сарадње са српским медијима у региону. Тај облик сарадње би нас још чвршће увезао и омогућио да информације о свим значајнјим друштвеним и културним догађајима важним за наш народ имамо истовремено, на пример и ми у Подгорици и ви у Будимпешти.


*

Чланак је део пројекта Гласа Пеште, који суфинансира Фонд за избегла и расељена лица и Србе у региону АП Војводине. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Фонда, који је доделио средства.