Противљење нуклеарној технологији значајно је опало у Европској унији, у светлу текуће енергетске кризе, објавила је Фондација Сазадвег, блиска мађарској влади.
Док се у јесен 2021. године 26 одсто Европљана противило коришћењу нуклеарне енергије, њихов удео је пао на 15 одсто до јесени 2022, саопштио је истраживачки центар Фондације Сазадвег.
"Након низа упозорења професионалних организација, енергетска криза је показала да су Европи потребне нуклеарне електране које могу да обезбеде јефтину енергију, која има мало штетних емисија. Али део западне политичке елите наставља да се држи антинуклеарног става, вођеног идеологијом, подстичући гашење постојећих електрана и блокирајући улагања у нове. Међутим, подршка нуклеарној енергији у европској јавности значајно је порасла у протеклој години. Чак 40 одсто Европљана сада каже да би континент требало да користи нуклеарну технологију за производњу енергије, у поређењу са 26 одсто пре годину дана. Удео оних који сматрају да Европа не би требало да производи превише или да би требало да производи само малу количину нуклеарне енергије је непромењен и износи 35 одсто. У међувремену, удео оних који се потпуно противе нуклеарној енергији пао је на 15 одсто, са 26 одсто", каже се у извештају.
Истраживачки центар је истакао да је однос подршке и противљења нуклеарној енергији потпуно преокренут у последњих шест година. Док је 2016. године 41 одсто Европљана било против нуклеарне технологије, а 15 одсто за њу, они који подржавају нуклеарну енергију сада чине 40 одсто европске јавности, док је удео оних који се томе противе пао на 15 одсто.
Иако подршка нуклеарној енергији варира међу земљама ЕУ, чини се да се ставови приближавају, уз драстичне промене у државама чланицама које су против нуклеарки. Подршка значајнијем коришћењу нуклеарне енергије највећа је у Чешкој (32 одсто), а следе Бугарска (30 одсто) и Француска (27 одсто). Сазадвег је приметио да чак 68 одсто Мађара подржава обе опције: да Европа користи знатну количину или нешто више нуклеарне енергије.
Истраживање је показало да је противљење нуклеарној енергији у државама чланицама које су генерално против употребе овог извора енергије опало током прошле године. У Аустрији је противљење пало на 47, са претходних 57 одсто; на Кипру на 37 са 41 одсто; у Грчкој на 30 са 45 одсто и у Португалу на 29 46 одсто. У међувремену, у Летонији је удео оних који су рекли да Европа уопште не би требало да користи нуклеарну енергију, опао са 34 на 12 одсто, током прошле године.
Поред земаља чланица ЕУ, истраживање је обухватило и Уједињено Краљевство, Норвешку, Швајцарску, Молдавију, Албанију, Косово, Северну Македонију, Црну Гору, Србију, Бугарску и Босну и Херцеговину, са 38.000 насумично одабраних одраслих особа, интервјуисаних телефоном у првој половини децембра.