Шеф мађарске дипломатије каже да Украјина неће добити ни позив, ни распоред за могуће прикључивање НАТО-у, на заседању алијансе у Виљнусу.
Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто, изјавио је да је премијер Виктор Орбан разговарао са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом о чланству Шведске у НАТО, на дводневном самиту у Виљнусу.
„Будуће чланство Шведске у НАТО је такође стална тема дискусије током протекла два дана. Премијер Виктор Орбан разговарао је са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, а разговори о томе биће настављени”, написао је Сијарто на Фејсбуку.
Како је навео, на самиту у Виљнусу се одржава историјски НАТО самит, "где ће сигурно бити донете одговорне одлуке без изазивања ескалације рата". „Украјина неће добити ни позив ни распоред за могуће прикључивање Алијанси”, рекао је мађарски министар.
Он је навео да „постоје добре шансе за одговорну одлуку” јер нацрт завршне декларације самита не садржи конкретан рок за интеграцију Украјине у НАТО, преноси агенција МТИ. „Уколико се нацрт завршног документа битно не промени у наредним сатима, мислим да постоји шанса да се избегне најнеодговорнија и најопаснија одлука”, рекао је мађарски министар.
Сијарто је истакао да је најважнији циљ самита за Мађарску потврда да НАТО није део сукоба и да ће учинити све што је у његовој моcћи да избегне ескалацију. Он је навео да сва друга питања, укључујуcћи будуcће односе Украјине и НАТО-а, морају да се тумаче у том контексту. Према његовим речима, НАТО је организација заснована на вредностима и те вредности cће такође играти улогу у процедури приступања. Објаснио је да је једна таква вредност заштита мањина, што НАТО очекује да Украјина испуни и напоменуо да ће Мађарска то питање „посебно пажљиво пратити”.
Турска се уочи састанака лидера земаља НАТО-а нашла под притиском савезника да би што пре дала „зелено светло” за улазак Шведске у војни савез. Како сада изгледа, пресудан би могао да буде сусрет председника Реџепа Тајипа Ердогана и Џозефа Бајдена у Виљнусу.
„Америка снажно подржава улазак Шведске (као и Финске) у НАТО”, нагласили су у Белој кући после недавног сусрета председника Бајдена са шведским премијером Улфом Кристерсоном.
После руске војне интервенције у Украјини Шведска и Финска су се нашле под притиском водећих западних земаља, Америке пре свих, и одлучиле су да по кратком поступку без расписивања референдума прекину вишедеценијску неутралност. Турска је, међутим, њихов пријем условила заоштравањем, како кажу, борбе против терориста који су побегли из Анадолије и нашли сигурно уточиште у Скандинавији. Парламент у Анкари је у априлу верификовао пријем Финске која је у међувремену испунила турске захтеве. Стокхолм је још на листи чекања и Анкара се сада нашла под великим притиском савезника који желе да после украјинске кризе и на тај начин заоштре став према Москви, са којом Финска има границу дугу 1.300 километара. Шведска ће сигурно пре или касније постати члан НАТО-а али Ердоган, како се процењује, сада покушава да то искористи како би натерао и „старе” НАТО савезнике да заоштре став према терористима из Турске који последњих година мирно живе у САД, Грчкој, Немачкој, Белгији, Француској.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је на мукама али се не предаје: крајем недеље у Бриселу је организовао састанак министара спољних послова Турске, Финске и Шведске али очигледно није успео да постигне видљив напредак. Нови шеф турске дипломатије Хакан Фидан био је у телефонском контакту са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном али после тога нису саопштене било какве појединости.
Шведска покушава да удовољи захтевима Турске: суд у Стокхолму је ове седмице први пут осудио једног Курда на четири године и шест месеци затвора зато што је финансирао у Турској забрањену Радничку партију Курдистана (ПКК). После тога он ће бити депортован. Стокхолм је у међувремену променио и закон који властима отвара могућност да могу правно да гоне оне који подржавају и финансирају активности екстремиста.
После недавних председничких избора на којима је победио Ердоган, Турска је на тренутак почела да ублажава ставове око пријема Шведске у НАТО. Поготово што она очевидно не жели, иако се то јавно не каже, да због тога иритира моћног савезника с друге стране Атлантика пошто већ дуже време жели да купи 40 нових борбених авиона Ф-16 као и делове за модернизацију постојеће застареле флоте. Тај захтев Анкаре нашао се на листи чекања због противљење конгресмена у Вашингтону који то условљавају пријемом Шведске у НАТО. И кад се учинило да ће Анкара подићи рампу из Стокхолма је стигла нова провокација: један екстремиста испред тамошње џамије запалио је Куран. Локалне власти нису реаговале да спрече то светогрђе. Тај инцидент изазвао је оштре протесте, не само у Анкари, него и у многим исламским земљама поготово што се то, очевидно не случајно, десило у време Курбан бајрама.
„Као што није слобода запалити цркву или синагогу, тако није слобода запалити Куран.
У рукама тог менталитета ’слобода мишљења’ је алат који легитимише све облике исламофобије и ксенофобије”, оптужују у Анкари шведске власти који не губе наду да ће ова земља постати чланица НАТО-а.