Дрштвене мреже исквариле језик младих

Шта у српском језику значи "НЗМ", "НМГ", "ДБР", "МСМ", "ХВЛ"? На тај начин комуницира већина младих и изрази попут “тебра, лајк, шер, пајкан, блеја, парти” постали су део свакодневног говора.


За психолога Бранку Тишму, утицај друштвених мрежа на језик младих је крајње негативан: "Сви ти нови клипови, филмови, све то што они гледају је са јако мало речи тако да негде сиромаше свој унутрашњи свет, али богами, сиромаше и свој емоционални доживљај, своје контакте са другима али и интелектуални развој значајно може да трпи од тих скраћивања", каже она.


И наши старији суграђани су свесни да жаргон преузима примат у говору и не могу баш увек да разумеју о чему то млади разговарају. Неки од њих разумеју шта млади причају, неки признају да им је то неразумљиво:

- "Више причају малтене жаргонски него да причају неким нашим нормалним језиком."

- "Зависи, нешто разумем, нешто не разумем, али мислим да много користе жаргоне, да би више требало да користе онај граматички српски језик."

- "Нешто разумем, нешто не. Користе жаргоне… трудим се, морам."


Проблем се јавља и због све чешћег преузимања страних речи и израза, посебно англицизама. Сваког дана се из живог говора изгуби две до три хиљаде речи, а тинејџери и поједине интерпункцијске знаке тумаче на погрешан начин.


А на питање колико смо зависни од интернета и друштвених мрежа, одговарају саговорници у емисији ТВ Н1.