Нови Сад: Представљен концепт Европске престонице културе

Титула Европска престоница културе стиже у Нови Сад 2022. године, која ће цела бити обележена са око 1.500 културних догађаја и 4.000 локалних, домаћих и иностраних уметника, а одвијаће се кроз осам „програмских лукова”. Концепт је представљен на церемонији у Градској концертној дворани, а сваки од планираних програма већ кроз свој наслов носи са собом симболику Новог Сада, културе и идентитета града.



Тих осам програмских лукова, инспирисаних и симболиком мостова, јесу: „Дочек”, „Сеобе”, „Будућност Европе”, „Хероине”, Тврђава мира”, „Дунавско море”, „Калеидоскоп културе” и „Друга Европа”, најавила је Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, која се стара о пројекту ЕПК. Он је иначе померен за 2022. због пандемије, али ковид ипак, како се чуло на презентацији, неће бити тема којом ће се бавити престоница културе. Издвојене су теме идентитета и заједништва, сеоба, односно миграција и сусрета различитости, културе у васпитању и образовању, женског стваралаштва, културе дијалога, екологије...


Како наводе у фондацији, више од 1.700 европских и светских уметника из 45 земаља причаће причу Српске Атине (Новог Сада) кроз визуру заједничких европских вредности, али и изазова. Отварање ЕПК почеће догађајима у оквиру „Дочека”, којим се спајају две нове године, по грегоријанском и јулијанском календару. Директор фондације Немања Миленковић каже да је то један од најрадоснијих периода и да ће манифестација као легат остати граду и после титуле. Легат ће иначе бити, напомиње, и „Калеидоскоп културе” у септембру.


За церемонију отварања 13. јануара, како је најављено, биће задужен словеначки редитељ Драган Живадинов, суоснивач уметничког покрета „Ноје словенише кунст”. Он је путем видео-поруке најавио да ће поетски мотив церемоније бити математика, преко математичара Милеве Марић Ајнштајн и Милутина Миланковића. „Обоје Срби, задужили су Европу и свет да их се сећамо у најбољем”, казао је редитељ.


На отварању 13. јануара учествоваће и Српско народно позориште, где ће наступити, по речима оперског редитеља Александра Николића, плејада уметника одгајаних и образованих на нашем тлу, али који својом уметношћу пружају руке ка целом свету. Наступиће на различитим језицима који карактеришу овдашњу заједницу.


Као увод у годину титуле, за дочек 31. децембра, у подграђу Петроварадинске тврђаве биће приређена „Теслина светлосна поставка”. Програмска директорка фондације Сара Вулетић истакла је научника Теслу као инспирацију ове поставке која ће се радити, напомиње, по угледу на фестивале светла у Амстердаму и Загребу.


У Студију М биће постављена изложба „Време и васељена” која говори, по речима Вулетићеве, о путовању кроз таму и светлост историје, пакао и рај, а публику на крају дочекује сам Милутин Миланковић са причом о космичкој хармонији, небеској механици по којој је познат. Кроз програме ће бити приказано како је Нови Сад постао град, а биће испричане приче о њему и кроз књиге и књижевни фестивал у марту.


„Нови Сад ће бити једна мала Европа и кроз мрежу културних станица које смо изградили у току припрема за ЕПК. Приказаће исток, запад, север, југ, све то заправо гастрономско путовање кроз различите укусе, али и различите уметничке жанрове ‒ приказати богатство и различитост Европе и Новог Сада”, рекао је директор фондације Миленковић.


Престоница културе отвара и теме укључивања младих у процесе, њиховом и неформалном образовању, а поред осталог бавиће се и „бајкама будућности” где ће се неки стари наративи препакивати у нове жанрове и представљати на другачији начин.


Биће истакнуто стваралаштво и улога жена у Новом Саду, кроз програмске целине о добротворки Марији Трандафил и научници Милеви Марић Ајнштајн, првој супрузи чувеног физичара, о којој се спрема и велика изложба и представа на којој ће радити пет регионалних драматурга. У жижи пажње биће и песникиња Милица Стојадиновић Српкиња и Милица Томић, као искра феминизма у Србији.


Програмски лук „Тврђава мира” почеће својеврсним реквијумом, упозорењем о томе шта доносе ратни сукоби, најавио је Миленковић. У склопу овог сегмента, чији је мотив култура дијалога, наћи ће се теме о винчанској култури која се сматра цивилизацијом мира, као и о Карловачком миру који су велике силе у 17. веку потписале у Сремским Карловцима, а тај део историје резултираће филмом ЕПК, костимираном епском сагом „Либерта”.


Новосадска плажа на Дунаву „Штранд” постаће стециште уметнике из седам земаља, кроз програмску целину „Дунавско море”, у чијем фокусу је очување ове реке и екологија. Биће направљен „Обала павиљон” јер, какао је навео Миленковић, и природно наслеђе није задати него се и за њега морамо борити. „Дунавско море” ће се дешавати целе године, а укључиће и Сремске Карловце, Беочин, Черевић...


Најављена је и велика изложба у Матици српској о једном од наших највећих сликара Урошу Предићу, али обимно ће кроз поглавље „Друга Европа” бити представљена алтернативна, авангардна и запостављена уметничка сцена Новог Сада који је неко време био југословенски стрип центар. Око тога се предвиђа изложба „Од Невена до Бетмена”. Очекују се и изложба о познатом Новосађанину, музичару Митру Суботићу Суби, који је живео у Бразилу, а Нови Сад га памти као Рекса Илусивија...