У Панчеву ниче филмски град

Оно о чему се у Панчеву шушкало још пре три године, ових дана постаје реалан, а не филмски сценарио. На шест хектара у зони града, који се по папирима зове „Хиподром”, ниче филмски град са пратећим садржајима, а Панчево потврђује педигре меке за посленике седме уметности.

Као инвеститор пројекта потписује се компаније „Firefly productions” из Београда, а првобитно почетак изградње је био планиран за март прошле године. Но, с погоршањем епидемијске ситуације изградња три студија са пратећим објектима површине од 12.000 квадратних метара, у којима ће по најавама стално бити запослено око двадесетак радника, а у зависности од пројекта повремено и до 2.000, почела је тек средином лета ове године. Оно што се може сазнати са информативне табле на градилишту, радови би требало да трају годину дана, a извођач радова је грађевинска компанија W. D. Concord West из Београда.

„Филмски” заплет око Филмског студија почео је још 2019. године регулацијом и инфраструктурним опремањем 60.069 квадратних метара земљишта уз Баваништански пут, у близини тркачке стазе, ледине на којој се деценијама тргује старудијом и на којој се налази исељена зграда избегличког центра. Уследила је куповина градског плаца за 54,1 милион динара. Инвеститор је најавио да планира да уложи и додатних 5,8 милиона евра „за подизање студија, објеката за едукацију и друге садржаје, туристичког центра”. Пројекат је добио и предзнак „од посебно значаја” за Панчево, „јер ће филмски град унапредити туризам, културу и промоцију града”. Али, идеја о јужнобанатском Холивуду није нова.

Обалу Тамиша код Панчева, пре више од три деценије одабрао је и чувени Карло Понти, за једну од својих најскупљих продукција. Тада је саградио читав Њујоршки кварт из тридесетих година прошлог века, за филм „Мама Лучија”, а неколико месеци у Панчеву је боравила и велика звезда Софија Лорен. Овдашње улице и тргови, палате и кафане, стари културни и индустријски објекти, више од пола века и данас су кулисе домаћим и иностраним филмаџијама, највећим глумачким именима које је ова земља имала, али и звездама светског формата, па су неке од незаборавних, непролазних сцена и реплика снимљене управо овде.

На тргу испред панчевачке Гимназије, горео је аутобус фирме „Крстић” у филму „Ко то тамо пева”, у „Маратонцима” Ђенка викао „поново ради биоскоп”, а пре неколико година на истом месту испод својих тераса, Панчевци су гледали главом и брадом Рејфа Фајнса и Џерарда Батлера на сету адаптираног Шекспировог „Кориолана”.

Само неколико метара даље, у некада култној кафани „Крагујевац” које више нема, снимљена је и антологијска сцена ломљења чаша у ремек- делу „Скупљачи перја”, са Бекимом Фехмиуом и Оливером Вучо, а већи део филма у панчевачком ромском насељу Мали Лондон. Градско купалиште место је на којем је Бора Тодоровић „ишао тетки по лекове” и „страдао” Тома Здравковић” у фиму „Балкан експрес”, баш као што у филму „Још овај пут” и Бата Живојиновић гине у овдашњем хотелу „Слобода”.

Подугачак је списак странаца који су овде снимали и непрегледна листа жанровски и временски различито позиционираних целулоидних остварења – од класика до новијих наслова филмова и серија. Падале су клапе, а филмска сценографија била су и околна села у преко 150 наслова, од којих на десетине носе антологијски предзнак.

За такав педигре, вароши на две реке упућени кажу постоје и два основна разлога – близина Београда, главног филмског и продукцијског центра у држави и присутност епохе градског језгра, која је од користи домаћој и иностраној кинематографија за шта је потврда својевремено стигла и од Српске филмске асоцијације, која је Панчеву доделила и званични Сертификат за пословно окружење наклоњено филму.