U Frankfurtu će od 10. do 12. maja ove godine biti održani Majsкi susreti srpskih pisaca dijaspore, koje već dugi niz godina organizuje Udruženje pisaca "Sedmica" iz tog grada. U intervjuu za GLAS PEŠTE, pesnik i predsednik ovog udruženja Aleksandar Jovanović, kaže da ovaj vid okupljanja pre svega vidi kao susrete prijatelja i saradnika na istom poslu, u istoj misiji očuvanja maternjeg jezika i pisma. To je prilika, ističe on, za upoznavanje sa novim ljudima, za još bolja umrežavanja, da se čuje šta ima novo, pre svega u oblasti književnosti, u krajevima iz kojih dolaze učesnici susreta, kao i u našoj matici.
Bliže se novi Majski susreti srpskih pisaca dijaspore. Kako teku pripreme i kakav je program predviđen za učesnike i goste ove tradicionalne manifestacije?
- Pripreme su u završnoj vazi. Obezbedili smo smeštaj za učesnike koji dolaze iz daleka. Još nam ostaje samo da podelimo zaduženja između nas što se tiče logistike pre svega – dočeka gostiju koji pristižu toga dana, neki i nekoliko dana ranije. Naravno, treba sve organizovati da i toga dana, kada je centralna manifestacija, sve teče tako da nam se gosti pre svega osećaju dobrodošli i da neko o njima brine – kao kod svakog dobrog domaćina.
I ove godine će Majski susreti trajati tri dana. Prvog dana, u petak 10. maja, predviđeno je svečano otvaranje u 18 časova. Posle otvaranja imaćemo promociju romana ,,Tri hleba nasušna", autora Slavice Mastikose.
Drugog dana predviđeno je održavanje Okruglog stola na temu ,,Programiranje sajta biblioteke- baze za pohranjivanje, pretraživanje i organizovanja promotivnih aktivnosti", sa ciljem podrške realizaciji projekta ,,Osnivanje biblioteke srpske dijaspore sa sedištem u Beogradu", u organizaciji Udruženja ,,Fond dijaspora za maticu", koji je podržan od strane Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Posle toga, od 18 časova, u subotu 11. maja, održaće se centralna manifestacija Majskih susreta – Majska pesnička noć u kojoj će nam se predstaviti svi gosti. I na kraju tradicionalno takmičenje za nagradu Orfej (zlatni, srebrni i bronzani), za najbolju neobjavljenu pesmu.
Trećeg dana, u nedelju 12. maja, u okviru formata ,,U Sedmici u 7 " imaćemo književno popodne sa Jasenkom Lalović i promociju njenih romana. Ovim događajem završićemo ovogodišnje Majske susrete pisaca dijaspore u Frankfurtu.
Kako danas vidite ciljeve i celokupnu misiju ovog vida okupljanja i druženja?
- Vidim pre svega kao susrete prijatelja i saradnika na istom poslu, istoj misiji očuvanja maternjeg jezika i pisma. Priliku da se upoznamo sa novim ljudima, umrežimo još bolje, čujemo šta ima novo u oblasti književnosti (pre svega) u krajevima iz kojih nam dolaze gosti i u našoj matici. Naravno da i taj takmičarski deo na kraju ima svoju draž i svake godine se očekuje sa posebnim ushićenjem kod svih prisutnih. Dobiti nagradu od svojih kolega (tačnije, žirija koji čine uvek neki od gostiju) je itekako značajno svim dosadašnjim dobitnicima i oni to sa ponosom ističu.
Ono što ja vidim kao krajnji cilj je zainteresovati mlađe za ovakve sadržaje i osigurati da ovaj plamen i vatru koju je neko pre 30 godina ovde zapalio, održavaju naši naslednici u "Sedmici!. Da se glagolja još dugo u Frankfurtu. Da se čuje, govori i piše na srpskom jeziku.
Jer ako toga ne bude, svi ostali sadržaji i događanja neće biti moguća – ni vera, ni folklor, ni običaji.
Udruženje pisaca "Sedmica" u Frankfurtu je već dugi niz godina nesumnjivo najuglednija srpska književna organizacija, ne samo u Nemačkoj, već i u čitavoj našoj dijaspori. Na koji način to postižete?
- Pre svega ogromnim entuzijazmom svojih članova, vremenom koje oni izdvajaju, radom, neretko i svojim novcem. Mora se goreti tom vatrom. Morate strasno voleti poeziju – recimo.
Mora se biti iskreno zaljubljen u jezik i pismo. U književnost generalno. I biti spreman na rad koji nije plaćen zarad nekog višeg cilja. Naravno da i članovi "Sedmice" nalaze i dobijaju nekakve vidove koristi samim članstvom. Taj odnos mora biti na obostranu korist, inače bi bilo nemoguće da jedno ovakvo Udruženje postoji tolike godine. Iako, moram da priznam , sve je manje onih koji su na takvu žrtvu spremni.
Majski susreti nisu jedina manifestacija koju "Sedmica" organizuje tokom godine. Koje od ostalih programa smatrate posebno značajnim?
- Verujte mi da ne pravim razliku – meni lično je sve podjednako značajno. Bez obzira da li se radi o pojedinačnoj promociji knjige neke od naših članova, o gostovanju nekog poznatog i priznatog autora iz matice, Majskim susretima ili priredbi za decu ,,Ala je lep ovaj svet", koju tradicionalno već 18 godina organizujemo jednom godišnje za decu. Podjednako je važno nuditi deci kvalitetne sadržaje – možda čak i važnije nego odraslima, jer ako njih ne naučimo dok su mali da je značajno i dobro čitati, lepo govoriti, recitovati – nema budućnosti ni za "Sedmicu", ni za nas kao narod na ovim prostorima. Trudimo se da publici omogućimo kvalitetne sadržaje, da nas po tome prepoznaju. Nadam se da u tome i uspevamo.
Pratioci interneta širom sveta primećuju da u Vašoj organizaciji, u Frakfurtu često gostuju poznati srpski umetnici i da su njihovi nastupi pri tom masovno posećeni. Kako uspevate da prilikom takvih poduhvata pomirite kvalitet programa i komercijalne efekte, koji su takođe važni?
- To je neki moj moto, da želim da projekti i manifestacije koje organizujem budu sinonim za kvalitet. Dugo godina sam podizao lestvicu i ne želim da idem ispod nekog nivoa koji sam već dostigao. To je bio dug proces – pre svega naći publiku za sve te sadržaje, edukovati (koliko god to sada zvuči neskromno i prepotentno) publiku i pokazati da nisu samo laki sadržaji nešto što je isplativo u komercijalnom smislu. Publika je tu, ako smem da kažem, posvećenost i ogromnu ljubav prepoznala i uzvraća mi posetom. Oni su bukvalno zahvalni za sadržaje koje im nudim (tu pre svega mislim na pozorište ), a ja njima zahvalan na poseti. Ta ljubav između publike i mene je obostrana, zato i traje toliko dugo. Evo, već punih 12 godina.
Prilikom dosadašnjih Majskih susreta srpskih pisaca dijaspore imali smo prilike da Vas upoznamo kao veoma kvalitetnog književnog stvaraoca. Koliko ste knjiga do sada objavili i za koju od njih smatrate da je dala poseban pečat Vašoj umetničkoj karijeri?
- Objavio sam do sada četiri knjige na srpskom jeziku i za srpske izdavače i jedan prevod na nemački, za nemačkog izdavača. Iako pišem i prozu, sebe smatram prvenstveno pesnikom. Pesnikom po vokaciji. Pesnikom po načinu življenja, razmišljanja i delovanja. Ima pesama za koje ponekad ne mogu da verujem da sam ih ja pisao. I pitam se, ko je to govorio i pisao iz mene. A opet, najdraža mi je knjiga proznih tekstova ,,Moji prijatelji pesnici", u kojoj sam valjda objasnio koliko je lepo biti pesnik i kakav uticaj su na mene kao čoveka i mene kao pesnika ostavili susreti sa njima. Iako mi to nije bila zamisao kada sam pisao tu knjigu, mislim da sam i sebi i drugima objasnio ko sam. Mnogo volim tu knjigu.
Odakle najčešće crpite nadahnuće u novijoj fazi svog književnog rada?
- Verovali ili ne, ja nisam neko ko piše stalno. To se događa više u fazama. Trenutno mi je glavna preokupacija da, ako mogu, unapredim rad udruženja koje mi je povereno na upravljanje pre nešto više od godinu dana. To iziskuje mnogo vremena i rada na gomili stvari koje su sve, samo ne kreativno pisanje. Nadam se da ću u tome uspeti i možda ostaviti neki prepoznatljiv pečat. Pisanje će opet sigurno doći, u to ne sumnjam. Kada će ga biti učestalije, ne znam i ne opterećujem se time.
Koliko je većinsko, nemačko okruženje zainteresovano i da li je u mogućnosti da se upozna sa stvaralaštvom tamošnjih srpskih pisaca?
- Živimo u potpuno suludom vremenu, istorijskom trenutku. Mislim da su izbombardovani nekim sadržajima koji su plitki i nekvalitetni. Da nemaju ni vremena, ni volje ni strpljenja za takve stvari. Pogotovo ako još pišemo, a pišemo i za mene je to potpuno normalno, rodoljubivu poeziju, recimo. Njima je to pase. I još ako ste "politički nekorektni" u svojim tekstovima, kao ja na primer, to ne interesuje ovde nikoga. Teško je njima da osete slovensku tananu dušu. Ne generalizujem stvari, sigurno ima i onih koje to zanima, ali ih je jako malo . U stanju su da izraze iskreno divljenje kada čuju da neko piše i objavljuje knjige a da od toga ne živi i to je sve. Bez nekog udubljavanja u ono ŠTA pišete. "Sedmica" je mnogo puta u prošlosti uspostavljala kontakte sa srodnim nemačkim udruženjima, ali se ta saradnja nije dugo održala. Uzmite sve ovo ipak sa rezervom. Možda ja samo nisam upoznao prave ljude. To je, na kraju krajeva, moje lično mišljenje i iskustvo za ovih dvadeset i nešto godina života ovde i bavljenja književnošću, pre svega.
Kako vidite sebe kao književnog stvaraoca u narednom periodu?
- Ako mi vreme i obaveze dozvole, voleo bih da završim roman koji sam počeo odavno da pišem. Mislim da bih time zaokružio svoj rad kao pisac – ako sebe mogu tako da nazovem. Imao bih tada objavljene pesme, priče i roman. I svojoj deci i svome rodu – da to ostavim – dosta.