Ljubitelji pisane reči, Dragana Jakovljevića poznaju kao izuzetno plodnog i nagrađivanog pisca i novinara. Ali njegovu višeslojnu karijeru obeležava i profesionalna posvećenost komunikološko - psihološkim savetovanjima za kojima, kako se ispostavlja, u poslednje vreme postoji sve veća potreba. To je i razlog što za 18. maj u Beogradu priprema seminar o anksioznosti, otvoren za sve koje interesuje ova tematika.
Ovo proleće za dr Dragana Jakovljevića protiče izuzetno radno, a ono o čemu smo ovoga puta želeli da porazgovaramo sa njim, jeste rad u Кomunikološko - psihološkom savetovalištu čiji je osnivač. Doktorat iz oblasti komunikoloških nauka omogućio mu je da se posveti radu na otkrivanju i isceljenju pojedinih čovekovih duševnih povreda, koje, ukoliko se dugo ignorišu, mogu da izazovu brojne probleme u komunikaciji, najpre sa samim sobom, a potom i sa okolinom.
Zašto ste kao temu vašeg majskog seminara u Beogradu, odabrali upravo anksioznost?
- Najveći broj ljudi koji kroz razgovore sa svijim terapeutima pokušava da odgovori na pitanje kako dalje, žali se na duševnu teskobu. To svoje osećanje opisuju kao konstantni, pritajeni strah da će im se nešto loše dogoditi, iako vrlo često ne vide šta bi to konktretno moglo da im naudi. U pitanju je anksioznost. Sa tim poremećajem se suočava svaka treća osoba. On može da se javi kod ljudi svih generacija i obrazovnih profila, a vrlo često ga postajemo svesni tek kada uzme toliko maha da počne da ugrožava naše normalno, svakodnevno funkcionisanje. Moj zadatak na seminaru 18. maja, biće da učesnike uputim u to kako da prepoznaju anksioznost, kako da se zaštite od njenih posledica i naravno, kako da je se oslobode.
Na koji način zainteresovani mogu da se prijave za ovaj seminar?
- Seminar će biti održan u Beogradu, a svi koje interesuje ova tema mogu se prijaviti za učešće preko moje Fejsbuk stranice, zatim preko Vibera na broj +36306852645 ili na imejl: dragjakov@gmail.com . U pitanju je tročasovni seminar sa predavanjima, vežbama, direktnom razmenom mišljenja i iskustava. Svaki učesnik će na poklon dobiti moju knjigu „Mimikrija kao sudbina”, iz koje mogu naučiti kako da prepoznaju manipulatora u komunikaciji i kako da se zaštite od njegovog uticaja. Svima stojim na raspolaganju za više informacija, putem imejla, vibera ili FB mesindžera.
Kako možemo da prepoznamo anksioznost, kod sebe ili drugih ljudi?
- Glavno obeležje anksioznosti su strah i strepnja, odnosno prekomerna briga. Simptomi su osećaj nervoze, nemira i tenzije, doživljaj nadolazeće opasnosti, osećaj slabosti i umora, teškoće u koncentraciji, poremećen san, nemogućnost kontrole brige, izbegavanje određenih mesta i situacija, čest osećaj krivice. Takođe, za anksioznost su karakteristični i telesni simptomi, kao što su lupanje srca, napetost mišića, znojenje, kratak dah, vlažni i hladni dlanovi, pritisak u glavi. Mogu se javiti i glavobolja, vrtoglavica, doživljaj gušenja, bol u grudima.
Zašto se javlja anksioznost?
- Ne postoji jedinstven uzrok za njegovu pojavu, već se pre može reći da je u pitanju istovremeni uticaju genetike i sredine u kojoj je neko odrastao i duže vremena živi. To znači da postoje osobe koje se rađaju sa osetljivijim nervnim sistemom, ali pojava anksioznog poremećaja će u velikoj meri zavisiti i od životnih prilika koje donose tzv. okidače anksioznosti. Ona se može javiti kao reakcija na intenzivan stres ili opasnost, ili pak može biti posledica dugotrajnog stresa manjeg intenziteta.
Koji su faktori rizika?
- To je pre svega trauma. Osobe koje su doživele neku traumu, poput zlostavljanja, nasilja, saobraćajne nesreće, smrti bliske osobe ili su prisustvovale traumatskom događaju, u većem su riziku da razviju anksiozni poremećaj u nekom trenutku života. Teško obolele osobe mogu razviti anksioznost kao rezultat brige o mogućim komplikacijama i ishodu lečenja. Osim toga, određeni tipovi i crte ličnosti, koje se razlikuju od osobe do osobe, povezane su sa većom sklonošću anksioznim reakcijama.
Anksioznost se često patilja depresije. Zloupotreba droge i alkohola može izazvati ili pogoršati anksioznost.
Na koji način svakodnevni život utiče na razvoj ovog poremećaja?
- Uslovi koji dominiraju savremenim načinom života učinili su da je anksioznost postala svakodnevni pratilac ogromnog broja ljudi. To su uglavnom oni koji sebi nameću potrebu da budu u svemu savršeni, što, naravno, nije moguće postići. Taj, kao i osećaj da nikada nisu dovoljno dobri, stvara u ljudima stalnu strepnju od posledica koje im ta projektovana nedovoljnost može doneti. Zbog nemogućnosti da se bude najlepši, najpametniji, najimućniji ili najatraktivniji, što su ljudi sami sebi nametnuli kao imperative, najviše prateći sadržaje na društvenim mrežama, oni strepe da li će im takvi “neuspesi” doneti otkaz na poslu, raskid ljubavne veze, gubitak prijatelja… Naravno, takve strepnje su uglavnom bez realne osnove, ali oni toga nisu svesni u trenutku anksioznih napada, kao ni tokom dužeg vremenskog perioda.
Кoliko su društvene mreže krive?
- Stalno bombardovanje informacijama na društvenim mrežama stvara anksioznost, poremećaje spavanja, pa čak i teškoće u fokusiranju na druge aktivnosti. Savršena tela, ekskluzivna odeća, lice bez bora, luksuzni stanovi i kuće i egzotična putovanja, samo su neki od sadržaja koje podsvest korisnika prima i želi, ali nemir u njihovoj duši proizvod je nemogućnosti da sve to imaju.
Poređenja među korisnicima društvenih mreža su veoma prisutna i treba ih izbegavati, jer većina sadržaja koji su predmet poređenja zapravo je jedan lažni sjaj. To su samo zrnca nekog prividnog „glamura”, slična mehurovima od sapunice, a ne prava i svakodnevna slika njihovog života.
Mnogi korisnici mreža prate profile sa negativnim sadržajima i porukama ili stalnim pritužbama i uključuju se u besmislene rasprave sa nepoznatim ljudima. Tako svoj um kontaminiraju negativnim emocijama i lošim raspoloženjem, što utiče na nastanak i razvoj anksioznosti.
To se, takođe, odnosi i na televiziju. Ako neko provodi više od par sati dnevno pred TV ekranom, velika je verovatnoća da će izgubiti kontakt sa realnošću i da će kao stvarnu sliku sveta prihvatiti onu koju mu nude mediji. To je, međutim, iskrivljena stvarnost, jer treba imati u vidu da svaki medij informacije do koji dolazi oblikuje u skladu sa očekivanjima svojih vlasnika. Jedna informacija može biti prezentovana na bezbroj različitih načina, od kojih je svaki uverljiv, a prosečni gledalac po pravilu prihvata kao istinu gotovo sve što mu se ponudi. Bombardovanje senzacionalistički oblikovanim vestima i onima sa katastrofičnim sadržajima, kod konzumenta stvara takovzani sindrom “zlog sveta”. U njegovim očima je svet nebezbedno mesto za život, što ga automatski uvodi u stanje strepnje i konstantnog straha, a to je anksioznost.
Kako možemo pomoći sebi, ukoliko osetimo da smo anksiozni?
- Pre svega, to možemo postići promenom životnih navika. Vežbanje je veoma efikasan način da se redukuju stres i loše raspoloženje. Ono ne pomaže samo fizičkom, već i mentalnom zdravlju. Izbegavanje alkohola takođe doprinosi boljitku. Iako alcohol ljudima često služi za trenutno smanjenje anksioznosti, na dugoročnom planu on pogoršavaju simptome, a isto se odnosi i na kofein. Zdrava ishrana i darovi prirode, kao što su voće, povrće, žitarice od celog zrna i riba, smanjuju anksioznost. Ne preporučuje se remećenje normalnog ritma spavanja, jer nedovoljan san intenzivira ovaj poremećaj. Vrlo je važno da takve osobe pronađu aktivnosti koje ih smiruju, kao što su na primer meditacija, joga, vežbe disanja, vežbe relaksacije mišića…
Koji su još korisni saveti koje upućujete klijentima?
- Ne treba bežati od svog straha, jer, će on tada biti samo jači. Jednostavno mu se prepustite i pustite da ta emocija proleti kroz vaše telo, bez opiranja. Treba se suočiti sa njim, prepoznati njegov uzrok i prosto mu otvoriti vrata da, posle nekog vremena, izađe. Nemojte se boriti na silu sa svojim strahom, jer on tako neće nestati. Treba ga doživeti, a onda ga jednostavno otpustiti. Samosažaljenje takođe ne doprinosi isceljenju, već vas gura sve dublje u strepnju, tako da je moja preporuka da povremeno obratite pažnju da li je ono prisutno. Ono je često tu da bi se privukla pažnja, da bi se pobeglo od neke obaveze ili da bi se nekome poslala neka poruka. Ljudi inače ne vole one koji se neprekidno žale i posle nekog vremena izbegavaju njihovo prisustvo.
Takođe je važno da osoba koja oseća anksioznost zna da će je prevazići samo ako zaista u to veruje. Ukoliko sebi govori kako ona to nikada neće moći, kako nije sigurna i slično, nikada neće uspeti da prevaziđe svoj problem. To se dešava kada se promeni način razmišljanja i kada odluči da više ne može po starom, već da mora da poveruje da može. Tako se postepeno vraća samopouzdanje i vera da svaki napor daje rezultate. Uvek pobeđuje onaj ko veruje da će pobediti.
Razgovor sa prijateljima, makar i telefonom, takođe je od koristi. Potrebno je da imate nekoga ko vam može pomoći da osetite da niste sami, da imate podršku i razumevanje. Tako se smanjuje stres, podiže raspoloženje, a jača i imuni sistem. Otvaranje duše kod nama dragih osoba blagotvorno deluju na naš um, a i na neke vitalne organe, kao što je rad srca.
Oni koji nemaju osobu od poverenja za tu vrstu poveravanja ili osećaju da im je potrebna stručna pomoć, dolaze kod vas i vaših kolega. Međutim, sličnim poslovima bave se i neki drugi ljudi, ne naročito edukovani. Kako gledate na to?
- Sve zavisi od toga koliko je njihov problem ozbiljan. Nekima je dovoljan i samo takozvani lajf kouč – ja bih ga radije nazvao životnim savetnikom. To obično nisu ljudi sa stručnim obrazovanjem, već uvežbani motivacioni govornici. Naravno, i za to je potrebna jedna vrsta dara i oni takođe mogu biti od koristi. Ali, da ta korist ne bi bila samo trenutna, već dugoročna, preporuka je da se prilikom odabira terapeuta ljudi najpre raspitaju šta su ti ljudi po struci. Ukoliko upitani kaže da je psihoterapeut, psiholog, psihijatar ili komunikolog, onda je to pravi izbor, koji će dati rezultate, naravno ukoliko sarađujemo sa odabranim stručnjakom.
Danas na internetu imamo situacije da mladići i devojke seksipilnog izgleda, na čijim profilima piše „model i lajf kouč”, daju savete ljudima kako treba da žive i da se ponašaju. Pri tom, sa svojih dvadesetak godina već imaju više stotitna hiljada pratilaca. Kada to vidimo, treba da se upitamo da li nas je uključivanju u takve mreže privukao njihov izgled i aktraktivan nastup, ili pak uverenje da oni zaista mogu da reše naš problem. Nažalost, većina mladih ljudi je više sklona da poverenje pokloni nekome ko na taj način komercijalizuje svoj izgled i nekoliko napamet naučenih „mudrih misli”, nego stručnjacima koji bi zaista mogli da im pomognu.