Кад већ живи у Америци, Невена Ристић је на свом блогу исписала низ практичних лекција за оне који би да се отисну преко Атлантика, описала им је најкорисније апликације, дала цене свега што тим новопридошлима може да затреба.
Пре више од три године новинарка Невена Ристић купила је карте у једном правцу и са супругом и једанаестомесечном бебом села на авион за Америку. Живот су спаковали у три кофера, један ранац и креветац на расклапање. Иако је била уверена да ће јој самопоуздање и осмех на лицу бити довољни да се прилагоди и оствари све своје снове, када је започела живот у овој „обећаној” земљи, осећај блискости с Америком, који је имала цео живот, врло брзо је испарио због тоталне различитости њеног дотадашњег живота и новог почетка. А онда је схватила да много људи има проблема с адаптацијом на нови начин живота и одлучила да покрене блог под називом „Амерички сан” како би им помогла да се снађу у „џунгли на асфалту”.
Како је истакла у разговору за „Политику”, идеја о покретању овог блога настала је због њене велике жеље да неко други има све оно што она није имала када је дошла у Америку, а то су корисне информације, савети и могућност да особа може некоме да се обрати. Овај блог обилује практичним саветима типа – које су најкорисније апликације за живот, шта је скупо у Америци, колико кошта чување деце, како изгледа школски систем, како се може хранити здравије и одолети изазовима брзе хране која се налази на сваком кораку...
– Мој супруг, професионални фудбалски тренер, добио је посао у Америци. Када смо схватили да нам је то добра прилика за нови почетак, приграбили смо је и стигли у Хјустон. Америка данас јесте земља мојих снова јер ми нуди прилику да их све остварим, али није савршена у сваком погледу. У овој земљи се и данас највише цене рад и труд – они некада могу да превазиђу и престижне факултете. Ипак, требало би разумети да мораш да имаш јаку жељу да би успео и да најчешће почињеш од нуле – објашњава Невена Ристић.
На питање с којим сновима људи данас најчешће долазе у Америку, она одговара да свако има своје разлоге, али све више њих долази с простом жељом да нормално живе.
– Има, наравно, различитих прича, али све више људи долази јер верују да ће у Америци имати оно што им тренутна животна средина не пружа. Најчешће се руше снови да се до успеха долази преко ноћи и да паре падају с неба, као и да прилике само чекају оне који долазе. Све је друго оствариво. Лакше је доћи када си млад и спреман да се бориш, када си сам и не мораш да бринеш о породици, али се не бих заклела да је то и најбољи начин. Требало би доћи онда када си спреман и знаш шта желиш од свог доласка у Америку. Исто тако ваља наћи људе који ти пријају. Ако се ограничимо само на људе с наших простора, нећемо искористити мултинационални и мултикултурални потенцијал који Америка нуди и биће нам скоро па исто као да смо остали у својој земљи – прича Невена Ристић.
Када описује своје нове сународнике у једном од својих блогова, Невена Ристић истиче да су Американци насмејани и љубазни, али их реално није брига за већину ствари. Ако те нешто питају, не занима их апсолутно ништа о томе или их занима само суштина, тако да је згодно научити да се кратко и јасно одговара на њихова питања. У десет највреднијих лекција које је научила од Американаца, Невена Ристић наводи и савет „нема кукања”, јер свако на свету има неки проблем, али је суштина да не кукаш, не оптерећујеш друге и будеш захвалан што ти мука није већа.
Илуструјући животни стил Американаца, Невена Ристић истиче да се још увек привикава на чињеницу да свуда и увек мора да иде колима.
– Мислим да је то нешто што ми и данас најтеже пада, и то је нешто због чега бих се преселила у Њујорк. Иако ту где живим имам пешачке стазе, веома мали број људи их користи. Оно што мени лично изузетно недостаје јесу људи који се шетају улицама и, наравно, градски превоз. Други изазов јесте брза храна, односно чињеница да се већина људи храни унапред припремљеном храном коју просто убаце у микроталасне или евентуално обичне рерне – примећује Невена, па је то и написала у једном од својих блогова.
На врло често питање, колико је скуп живот у Америци, Невена Ристић одговара да пристојан стан, аутомобил, пун фрижидер и плаћени рачуни могу да се приуште уз једну просечну плату.
– Скупо је живети у центру града или у погрешном делу града. Скупо је мењати одлуке, поготово оне које су везане за некакав уговор. Нега и козметика, услужне делатности и остале ситнице које живот значе могу папрено да коштају. Познајем људе којима су цене шишања биле толико неприступачне да су одлучили да ће да пусте косу, сами се шишају или чак брију главу. Цена мушког шишања у Србији је некад била иста као и цена пића у граду, док у Америци износи од 20 до 100 долара, без бакшиша од 20 одсто који је препоручљиво дати ако желиш да опет дођеш. Женско шишање има наравно већи дијапазон цена – осврће се Невена Ристић и на неке свакодневне ствари без којих они који желе да лепо изгледају не могу.