Анкете: Актуелни градоначелник Будимпеште у вођству

Уочи општинских, мањинских и избора за Европски парламент (ЕП), који се одржавају 9. јуна, у Будимпешти се одвија интензивна политичка борба упоредо са националном кампањом, првенствено фокусираном на европске изборе.

Према истраживању Републикона, у кампањи коалиције Фидес-КДНП наглашена је снажна амбиција да поврате контролу над главним градом, којим је у последњем мандату управљао опозициони градоначелник Гергељ Кaрачоњ. О томе, како се истиче, сведоче недавне измене и допуне изборних закона.

Будимпештанско политичко "бојно поље" је кључно за опозицију, укључујући и места начелника округа (квартова), чланове скупштине и градоначелника. Карачоњ се поново бори за место градоначелника, суочен са конкуренцијом од стране Александре Сенткираљи (Фидес-КДНП) и Давида Витезија (ЛМП), док Андраш Грундтнер представља крајње десничаре их Ми Хазанка.

Увиди из најновије анкете откривају доминацију Кaрачоња као најпопуларнијег кандидата за градоначелника, који има подршку од 34%, међу становништвом Будимпеште, док Сенткираљијева заостаје са 25%, а Витези са 21%.

Грундтнер, како се наводи, заостаје знатно више, са својих 2 одсто гласова, док 16 одсто грађана са правом гласа остаје неодлучно. Наговештена висока излазност - 81 одсто од 64 одсто оних који себе сматрају сигурним гласачима, указује на значајно интересовање само месец дана пре избора.

Уласком у игру странке ТИСА коју предводи Петер Мађар (Поштовање и слобода) и законским променама, састав скупштине престонице ће бити промењен. Стога, ако Карачоњ обезбеди победу, управљање градском скупштином ће захтевати сарадњу са различитим фракцијама, да би се ефикасно владало, каже се у најновијим проценама Републикона.

У Мађарској се 9. јуна такође одржавају и мањински избори. Српска заједница на њих излази са чак четири посебне листе, што значи да је нешто више од две хиљаде регистрованих српских бирача у прилици да се определи за неку од опција којих сада има знатно више него раније. Бирачи на овакву ситуацију гледају двојако: док је за једне у питању демократски плурализам, други у њој виде непотребне поделе и српску неслогу, констатујући да је овога пута раздор у заједници дошао до пуног изражаја.

Право да кандидују своје представнике за земаљску, жупанијске и месне српске самоуправе имају цивилне организације, које ових дана, највише преко друштвених мрежа, бирачима представљају своје програме. Жива изборна кампања одвија се нарочито на терену, где активисти организација које учествују на изборима, улажу напоре да грађане убеде да им 9. јуна поклоне своје поверење.